Ren iz semena

Гајење рена није баш једноставно, без обзира што је то мало захтевна и врло прилагодљива биљка. Истовремено је лековита и зачинска биљка. Има три начина размножавања – кореновим резнизама, одсеченом главом корена и семеном. Рен је врло хетерогена врста и из тог разлога се искључиво размножава вегетативно, а комерцијални начин је кореновим резницама дебљине оловке. Услед вековног вегетативног размножавања рен је практично изгубио способност генеративног размножавања, исто као и бели лук. Постоји релативно мали број типова или сората рена, који су добијени клонском селекцијом случајних соматских мутација. Генетичка варијабилност клонова је мала и не може да да добар одговор у смислу бољег прилагођавања врсте на драстичне климатске промене, као и развијање отпорности на болести и штеточине. Из тог разлога се чине све већи покушаји селекционера на добијању нових сората генеративним начином. Истина, рен може да цвета, али не доноси семе. Као и већина врста из фамилије крсташица ни рен није самооплодан, па зато код једног клона у засаду и не може да дође до самоопрашивања. Код појединих клонова је забележено и преко 80 % самооплодње, али формирано семе је штуро и без клице. Други разлог је што је већина полена стерилна, а исто тако из само 5 % тучкова може да се формира махуна са семеном. Ниска плодност цветова може донекле да се превазиђе укрштањем различитих клонова, а пре свега из географски удаљених места. Ово су подаци при добијању семена прве генерације. Укрштањем новодобијених сората способност формирања семена се све више враћа са сваком новом генерацијом. Млада биљка рена не цвета, већ тек у старости од три и више година можемо да очекујемо цветоносна стабла, под условом да је на сталном месту без пресађивања у међувремену. Без обзира што рен није избирач земљишта, да би подстакли цветање ипак треба да му пружимо најбоље услове, а то је плодна, хумусна, растресита земља и наводњавање. Код нас не може да се купи семе у трговини, али може да се наручи из иностранства. Прву продају семена је почео САД. Било да смо сами произвели семе или купили, процес добијања одрасле биљке је дуг, у просеку око три године, тако да ово није комерцијалан начин добијања доброг приноса и не може бити конкуренција размножавању кореновим резницама, већ само у циљу добијања нових сората, јер свака изникла семенка даје нову сорту са специфичним генотипом. Најбоља новодобијена биљка се после брзо размножава културом ткива ин витро у лабораторији. Семе може да се сеје директно на парцели или за добијање расада, на отвореном или у затвореном простору, у пролеће или у јесен. Пролећна сетва даје слабије резултате од јесење јер семе захтева стратификацију од 2-3 месеца у влажном супстрату на хладном, на температури испод које почиње клијање, а то је испод 7 °Ц. Стратификација може да се изведе у природним условима зими или у фрижидеру или хладњачи. Семе ниче на температури у распону од 7 до 23 °Ц. За планирану априлску садњу младих биљчица сетва може да се обави од јануара до фебруара у затвореном простору. Семе се сеје на дубину 0,5-2 цм на размаку 10 цм. Земља се одржава умерено влажном да се не створи покорица. У добрим условима семе ниче за 7-15 дана. Када клијанци добију пар правих листова, могу да се пресаде у мале саксије или чаше. Касна јесења сетва се изводи крајем октобра или почетком новембра. На тај начин се не дозвољава прерано ницање и измрзавање, а семе пролази кроз период стратификације као што би и у природи. Пожељно је да се семе на отвореном покрије сламом или неким другим малчом дебљине 10-ак цм у случају јачих мразева. Расађен рен се даље одржава као и свако друго поврће, у почетку се залива ради бољег укорењавања, редовно се уклања коров и спроводи ђубрење и заштита, пре свега од бувача на листу. Рен добијен из семена карактерише спор развој. Током прве године живота израсте само једна лисна розета. Биљка ће почети да стиче нешто дебље корене тек од друге године, а могу се ископати на крају треће године живота.

Драгомир Радић, ПССС Смедерево