Odabiranje i vezivanje rodnih izdanaka maline

Ova pomotehnička mera se obavlja u proleće neposredno pred kretanje vegetacije, najbolje kada pupoljci nabubre, jer se tako izbegava mogućnost vezivanja oštećenih, izmrzlih odnosno loših neadekvatnih izdanaka. Ovo je naročito teško uraditi na većim zasadima, preko 0,5 ha iz razloga nedostaka radne snage, tako da se mora početi i pre početka bubrenja, ali je vrlo bitno znati koje izdanke treba odabrati. U startu proizvođači moraju napraviti razliku jednogodišnjih izdanaka koji su se razvili iz vegetativnih  pupoljaka (korena) podzemnog stabla-rizoma a koji su se razvili iz adventivnih pupoljaka nadzemnog prirasta na patrljku. Ovo je možda i najbitnije razlikovati iz razloga što se jedogodišnji izdanci razvijeni iz adventivnih pupoljaka nadzemnog prirasta su više zastupljeni u rodnim zasadima, a razlog je nepravilno uklanjanje rodnih dvogodišnjih izdanaka, odnosno zbog većeg učinka i lakšeg rada, radnici seku dvogodišnje izdanke par santimetara iznad zemlje. Sve ovo dovodi do stvaranja patrljaka (panjeva) sa kojih se iz adventivnih pupoljaka razvijaju jednogodišnji izdanci. Ovakvi izdanci, nastali na patrljku, nemaju sopstveni korenov sistem zbog čega protok vode i hranljivih materija je otežan. Sve ovo dovodi do slabijeg kondicionog stanja ovakvih jednogodišnjih izdanaka, slabije rodnosti a vrlo često dolazi do delimičnog ili potpunog sušenja tokom vegetacije. Ovo sve utiče na prinos zasada sa ovakvim izdancima.

Pravilno je da se PRVENSTVENO odaberu zdravi i srednje bujni prirasti, koji su se razvili iz vegetativnog pupoljka (korena) podzemnog stabla-rizoma. Ovakvi izdanci imaju dobro razvijen sopstveni korenov sistem i protok vode i mineralnih materija je brži i lakši, što uslovljava da je kondiciono stanje ovakvih izdanaka odlično i lakše podnose neke ekstremne pojave (visoka temperatura, direktni sunčevi zraci, suša …). Ovi izdanci se dobijaju u većoj meri kada se pravilno uklanjaju dvogišnji izrođeni izdanci, odnosno kada se seku par santimetara u zemlji. ovi izdanci treba da budu obrasli dobro razvijenim i neoštećenim pupoljcima, najbolje je da imaju 20-25 dobro razvijenih pupoljaka. Predebeli izdanci obično nemaju ovaj broj pupoljaka i često u oštećeni dok tanki često nisu fiziološki sazreli tokom prethodne vegetacije pa se vršni deo krivi i puca. Odabrane izdanke, kojih u uslovima intezvne proizvodnje gde postoji sistem za navodnjavanje treba da bude 5-6 komada po dužnom metru za sortu Wilamet koja je najčešća kod nas treba vezati na naslon. Vezivanje se obično radi sa PVC vezivom. U praksi se ovo obično radi tako što jedan radnik bira i uspravlja priraste (vodeći računa da ne dođe do njihovog prplitanja i ukrštanja), a drugi koji stoji sa suprotne strane vezuje ih za žicu naslona. Vezivanje se može raditi i sa specijalnim plastičnim fiksatorima, bitno je da se vezivanjem obezbedi potpuno uspravan položaj i izbegne pomeranje i svaljivanje izdanaka. Obavezno se izdanci vežu za gornju žici a mogu se vezati još i za srednju odnosno donju žicu kako bi bili što stabilniji. Takođe je obavezno prekratiti izdanke na 2-3 pupoljka iznad gornje žice i nikako ne ostavljati veći broj pupoljaka jer to dovodi do većeg opterećenja usled sazrevanja plodova i za posledicu može doći do preloma izdanka na mesu vezanja, naročito usled jačeg vetra, što opet dovodi do izvlačenja i padanja izdanka i remećenja susednih izdanaka a time i do smanjenja prinosa. Preporuka: ako izdanke vezujete PVC vezivom, vezivo namotavati u klupčad (na kaleme), vezivati jedan kraj za stub naslona, a klupče proturati u petlju oko žice i oko izdanka i tako nastaviti do kraja reda. Time se održava među razmak između izdanaka a time i bolji raspored rodnih grana, bolja provetrenost i osunčanost što sve dovodi do boljeg kvaliteta plodova i većeg prinosa.