Diverzifikacija kao jedan od principa održive poljoprivredne proizvodnje

Sve agrotehničke mere koje se primenjuju u konvencionalnoj poljoprivredi koriste se i u održivoj ali se teži smanjenju primene pesticida i veštačkih đubriva. Prinosi gajenih biljaka u sistemu održive proizvodnje su isti ili nešto niži u odnosu na konvencionalnu ali postoje razlike u kvalitetu npr. poznato je da je sadržaj proteina u zrnu žitarica veći prilikom gajenja u sistemu združene setve. Pozitivni efekti ovakvog vida proizvodnje vidljivi su kroz duže vreme a ne u jednoj sezoni.

Diverzifikacija, odnosno povećana raznolikost , može biti prostorna i vremenska. Prostorna podrazumeva diverzifikaciju biljnih vrsta koje se gaje – pored kukuruza, pšenice, soje, suncokreta treba sve više uvoditi alternativne biljne vrste karakteristične za određeno podneblje. Vremenska diverzifikacija odnosi se na raznovrsnost useva  u određenom periodu. Od izuzetne važnosti je primenjivati plodored , odnosno poštovati plodo kao i poljosmenu.

Pored glavnih useva u proizvodni sistem treba uvrstiti i pokrovne  i združene useve sve u cilju održivosti sistema, korišćenja prirodnih ciklusa i interakcija odnosno postizanja zadovoljavajućih prinosa uz minimalna ulaganja. Pri planiranju sistema združene setve potrebno je obratiti pažnju na izbor vrsta i sorti u odnosu na proizvodni cilj .Kombinacije žita i leguminoza su se pokazale kao najefikasnije.  Poznate su kombinacije kukuruz- pasulj, kukuruz -soja, sirak -soja, a od povrtarskih: mrkva – mladi luk, praziluk – celer .Uglavnom se udružuju vrste iz različitih familija, jer se na ovaj način smanjuje mogućnost pojave bolesti i štetočina. Treba uskladiti vreme setve i žetve, konkurensku sposobnost, voditi računa o izboru useva i sorti, prostornom rasporedu i gustini.

Združena setva suncokreta ( bilne vrste koja je prilagođenija na klimatske promene od kukuruza i soje) s leguminozama je održivi vid proizvodnje kojim se povećava biomasa po jedinici površine u odnosu na proizvodnju u čistom usevu, povećava se sklop biljaka po jedinici površine, smanjuje se zakorovljenost samim tim i upotreba herbicida. Dostupnost potrebnih količina hraniva je odlučujući faktor za ostvarivanje visokih prinosa suncokreta pa je ovo bitan razlog za kombinaciju suncokreta sa vrstama koji imaju sposobnost azotofiksacije. Crvena detelina i lucerka imaju visok indeks kompeticije pa je odličan izbor za združenu setvu sa suncokretom. Višegodišnje leguminoze daju značajan prinos krme u narednoj godini a u prvoj združenoj godini su bile pokrovni usev, odnosno živi malč.Nakon žetve suncokreta u prvoj godini na istoj parceli  su zasnovane leguminoze koje će svoj puni potencijal dostići u narednom vegetacionom periodu.

Došlo se do zaključka da združena setva pokazuje veću stabilnost prinosa u različitim klimatskim uslovima, što ukazuje na otpornost na promenljive klimatske uslove.

Ljiljana Vuksanović