Regenerativna poljoprivreda

Регенеративна пољопривреда

Један од највећих проблема савремене пољопривреде је претерано “узнемиравање” земљишта обрађивањем или претераном употребом ђубрива и хербицида. Све заједно доводи до смањења органске материје у земљишту, повећању штетног утицаја ерозије ветра и воде, сабијању земљишта и погоршању хемијских параметара. Смањена биолошка активност, погоршана структура земљишта и неравнотежа хранљивих састојака захтевају додатне издатке да се земљиште одговарајуће припреми и повећава се његова изложеност климатским променама. Око 24%  гасова који изазивају ефекат стаклене баште долази из пољопривреде

Шта је решење?

Решење се заснива на примени регенеративне пољопривреде.

а) Пет основних принципа регенеративне пољопривреде

1. Држати површину земљишта што дуже покривену.
2. Ограничити физичко и хемијско узнемиравање земљишта.
3. Комбиновати што већи избор биљака како би се повећао биодиверзитет земљишта.
4. Оставити живо корење биљака у земљи што дужи период у току године.
5. Укључити стоку у производни процес да пасе на парцелама.

б) Примена принципа регенеративне пољопривреде и разлози                                                        -Који су негативни  ефекти дубоког орања? Дубоко орање доводи до продора  веће количине кисеоника у земљиште и на тај начин се  разграђује хумус али и ослобађа угљен- диоксид у атмосферу чиме се погоршава ефекат стаклене баште. Обрадом земљишта мањег интензитета и без превртања земљишта смањује се негативан утицај на животну околину . Чизел плуг може да послужи  као међурешење  у обради земљишта. Један од најефикаснијих начина за минималну обраду земљишта је директна сетва којом се задржава влага у земљишту и остављају жетвени остаци да штите земљиште. На парцелама се морају примењивати принципи интегралне заштите. У регенеративној пољопривреди значајну улогу има покривеност земљишта у што дужем временском периоду. За покривање земљишта се најчешће користе добро уситњени жетвени остаци ратарских култура. Њихово присуство на површини или у површинском слоју земљишта спречава испаравање воде из земљишта у сушном периоду, брзо отицање у дубље слојеве у кишном периоду, снижава температуру земљишта и спречава ерозију. Паљење жетвених остатака на парцелама је строго забрањено.  Сетва покровних биљака између жетве и сетве омогућава покривеност земљишта у току целе године. За покровне усеве се најчешће употребљавају легуминозе односно махунарке које обезбеђују азот из атмосфере и обогаћују земљиште. У Војводини поједини произвођачи користе слачицу која се користи за производњу сенфа која својим жиличастим кореном држи земљиште растреситим.

-Каква је улога животињског света у регенеративној пољопривреди?  Кретање крупне и ситне стоке по парцелама доводи до поправљања особина земљишта и мање потребе за применом ђубрива. Кретање стоке по парцелама треба ограничити у условима повећане влажности земљишта да би се избегло гажење и сабијање.

в) Недостаци регенеративне пољопривреде

1.Пољопривредницима је потребно неколико година за стицање знања и вештина за област регенеративне пољопривреде.

2.Мање орања доводи до чешће појаве корова што ће код неких произвођача повећати употребу хербицида – интегрална заштита.

3.Може доћи до смањења приноса у зависности од култура и услова производње.

4.Прелазак на регенеративну пољопривреду захтева време.

г) Искуства

Европска комисија је покренула Пројекат AGRI CAPTURE CO₂ да би помогли пољопривредницима да уведу принципе регенеративне пољопривреде у производњу у циљу смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се прилагоде наглим климатским променама и постепеном увећању профита. У Пројекат су укључене В.Британија, Србија, Грчка, Пољска и Кенија. Искуства пољопривредних газдинстава код нас која уводе принципе регенеративне пољопривреде су следећа:

– Потребан период од три до пет па и седам година за прелазак на регенеративну пољопривреду;

-Регенеративна пољопривреда намењена мањим парцелама и произвођачима;

-Газдинства могу да у обради користе једноставније машине  које су везане и за конзервацијску обраду;

-Остварује се уштеда у гориву и нема смањења приноса.

д) Будућност

За сада највише произвођача који примењују принципе регенеративне пољопривреде је у Војводини, посебно у северним деловима где има више песка. Компанија Нестле је почела са применом регенеративних аграрних пракси код својих добављача поврћа на територији Србије а програм је проширен и на произвођаче сунцокрета и соје. У плану је да Србија постане и један од великих прерађивачких центара на подручју југоисточне Европе. За сада директних субвенција за газдинства која прелазе на овај вид пољопривреде. Карбон кредити у Европи су намењени пољопривредницима који раде на смањењу емисије угљеника у атмосферу . Програмом ИПАРД III су предвиђене економске повољности за произвођаче опредељене за активности у циљу прилагођавања на климатске промене.

Миленко Ђурић, саветодавац за ратарство, ПССС ,,Пољосавет,, доо Лозница

Извори:Пројекат AgriCaptureCO2 Европске уније; АГРОСМАРТ Портал паметне пољопривреде,ПОЉОПРИВРЕДНИК, едукације