Kupusni buvaci (Phyllotreta spp.)

Kupusni buvači su insekti koji osim kupusa napadaju i druge  kupusnjače kao što su  karfiol, keleraba,takođe se mogu naći na cvekli, šećernoj repi… Pored toga što stvara fizička oštećenja koja ugrožavaju biljku, kupusni buvač je i mogući prenosnik brojnih virusnih oboljenja. Za veoma kratko vreme oni mogu da unište veliki deo prinosa. Na našem području postoji nekoliko vrsta koje se redovno sreću na kupusnjačama, to su: običan buvač, crni buvač, crnonogi buvač, veliki žutoprugasti buvač, srednji žutoprugasti buvač i drugi. Kod svih navedenih buvača štete pričinjavaju odrasle jedinke izgrizajući jamičasto ili rupičasto kotiledone i mlado lišče. Jako oštećeno lišće ima sitast izgled. Značaj i štetnost buvača se povećava u uslovima suvog i toplog vremena.Usled jačeg napada može doći do venjenja i potpunog sušenja biljaka. Odrasle jedinke su male, veličine od 1,5 do 3 milimetra i ovalnog su oblika. Telo im je sjajno (metalik boja) i pojavuljuju se u više različitih boja te može biti crne, tamnoplave, zelene ili bronzane boje. Nijanse tih boja su takve da ih je lako uočiti. Na nekim jedinkama je moguće prisustvo i žutih linija na obodima tela.Oklop koji ih oblaže je veoma čvrst i debeo, pa su tako prilično otporni. Poseduju tri para nogu, od kojih im poslednji služi za skakanje sa jedne biljke na drugu. Kupusni buvač na glavi ima jedan par antena koje su povijene u levu, odnosno desnu stranu.Larve iz kojih se legu su duge od 5 do 6 milimetara i žućkaste su boje, lutka je žućkaste boje. Godišnje imaju po pravilu jednu generaciju. Većina buvača zimu provodi u stadijumu odraslog insekta ispod biljnih ostataka na raznim skrovitim mestima. Neke vrste prezime i u stadijumu larve. Rano u proleće pojavljuju se na korovskim biljkama a odmah zatim i na gajenim biljkama. Kada polno sazri ženka poleže jaja. Period polaganja jaja je obično, za vrste koje se javljaju kod nas, u maju i junu. Ona su veoma sitna i grupisana su u gomilice.  Larve se iz jaja izležu krajem avgusta i u zavisnosti kojoj tačno vrsti bavača pripadaju  zadržavaju se ispod zemlje (na korenu) ili su na delovima kupusa iznad zemlje. One ne prave značajnu štetu kako na listovima, tako ni na korenu. Odrasla larva gradi komoricu u površinskom sloju zemlje gde se pretvara u lutku. U cilju zaštite od ove štetočine značajne su sledeće mere : Postavljanje feromoskih  klopki ali tako da jednom svojom ivicom dodiruju zemlju, jer se na taj način dobija najtačnija slika o brojnosti kupusnih bavača na kupusištu. Postoje i feromonske klopke namenjene baš za hvatanje ovih insekata radi smanjenja njihovog broja. Od biloških metoda borbe protiv ove štetočine obavezno je poštovanje plodoreda  ali je od velike koristi i obrada zemljištva na široj povšini rano u proleće dok su u njoj jedinke koje prezimljavaju. Hemijske mere zaštite se sprovode ukoliko je oštećeno 10% lisne mase. u usevima kupusa. U tu svrhu koriste se registrovani insekticidi.
dipl.ing.polj. Svetlana Šućević

PSSS Novi Pazar