Scaphoideus titanus Ball – Cikada vinove loze

Ova cikada je poreklom iz Severne Amerike, a krajem pedesetih godina 20. veka je preneta u Evropu, gde se odomaćila u Francuskoj, Italiji, Sloveniji, Portugaliji, Srbiji, Austriji, Španiji, Švajcarskoj, Hrvatskoj, Mađarskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori. U Srbiji je kao štetočina vinove loze registrovana tek 2004. godine, mada je verovatno bila prisutna mnogo ranije, na šta ukazuju rezultati istraživanja 2004-2007., kojima je utvrđena na teritoriji skoro cele države, kao najzastupljenija cikada (70-79%) u vinogradima. Direktne štete koje nanosi sisanjem sokova iz lišća su manje.

Međutim, indirektne štete su izuzetno značajne, a ogledaju se u prenošenju fitoplazme Flavescence doree– prouzrokovača zlatastog žutila vinove loze, jedne od najdestruktivnijih bolesti vinove loze, koja je poslednjih godina doprinela značajnom smanjenju površina pod vinogradima kod nas. Simptomi se javljaju u drugoj godini po infekciji, u vidu pupoljaka koji se slabo ili uopšte ne razvijaju, lastara koji zaostaju u porastu i pega na lišću koje se šire uz glavni nerv. Listovi su zlatno žute (kod belih sorti) do tamno ljubičaste ili crvene boje (kod crnih sorti). Vremenom dobijaju karakteristiĉan trouglast oblik savijanjem ivica ka naličju. Dolazi i do nekroze cvasti, pa su grozdovi rehuljavi i zaostaju u porastu u odnosu na zdrave.

Imago je veliĉine oko 5 mm, oker smeđe i tamno smeđe prošaran, trouglaste glave i krovoliko složenih krila u miru. Jaja su crna, duga oko 1,3 mm. Larve su sedefasto-bele u prva tri uzrasta, dok u poslednja dva imaju smeđe šare na leđima i vidljive začetke krila.

Svi uzrasti imaju dve tamne mrlje na kraju abdomena. Cikada vinove loze ima jednu generaciju godišnje, a prezimi u stadijumu jaja, koja provode 6-8 meseci u dijapauzi u pukotinama kore vinove loze. Ciklus razvića ova vrsta moţe završiti samo na vinovoj lozi, mada u nepovoljnim uslovima, kraće vreme (larve do 5, a imaga do 12 dana) može preživeti na poponcu, mišjakinji i još nekim korovima. Piljenje larvi počinje sredinom maja i traje sve do kraja juna. Larve se razvijaju kroz pet uzrasta, tokom 5-7 nedelja, od kojih su prva dva uzrasta sedentarna, a naredni su znatno pokretljiviji.

Svi larveni uzrasti i imago se hrane na naličju lista vinove loze, isisavajući sadržaj floema, pri čemu mogu usvojiti fitoplazmu. Imaga se sreću od jula do kraja septembra ili početka oktobra, tj. tokom oko tri meseca, ali žive oko mesec dana. Aktivnija su u sumrak i noću i ĉesto ih privlači svetlost duž obližnjih puteva ili okućnica. Ženke polažu prosečno 10-15 jaja u grupicama ili pojedinačno ispod kore čokota i dvogodišnjih lastara, od kraja jula do kraja septembra. U zemljama Evrope koje su bile pogođene epidemijom ove fitoplazme su usvojeni rigorozni propisi koji se odnose na krčenje fitoplazmatičnih čokota i obavezno suzbijanje cikade. U područjima gde je oboljenje prisutno i to potvrđeno molekularnim metodama dijagnostike, mere suzbijanja su sledeće:

1. krčenje i spaljivanje zaraženih čokota na kraju vegetacije vinove loze – praćenje pojave simptoma u toku vegetacije i uklanjanje sumnjivih čokota;
2. praćenje pojave S. titanus;
3. suzbijanje larvi cikade kontaktnim insekticidima i to dva puta tokom juna.

Broj tretiranja u matičnim zasadima mora biti veći. Slične mere se preporuĉuju i kod nas. Pošto su tek larve trećeg uzrasta, posle ishrane od najmanje 21-35 dana sokovima iz floema zaraženih listova, sposobne da postanu vektori i prenose fitoplazme na zdrave biljke, ne preporučuje se njihovo suzbijanje odmah po piljenju. Prvo tretiranje u našim uslovima treba sprovesti oko 10. juna, a drugo oko 10-15 dana kasnije, ali to varira iz godine u godinu. U veoma ugroženim područjima i u matičnim zasadima se preporučuju tri tretiranja kontaktnim insekticidima u razmaku od 10-15 dana. Kod nas dozvolu za primenu imaju preparati na bazi buprofezina i kombinacije buprofezin+fenpiroksimat. Postavljanjem žutih lovnih ploča ili pojaseva na čokotima na visinu oko 10 do 15 cm iznad zemlje tokom juna moguće je izlovljavanje cikada, a u Hrvatskoj se preporučuje treće tretiranje krajem jula ili početkom avgusta, ako se tokom jula nedeljno lovi četiri ili više odraslih cikada po jednoj žutoj ljepljivoj ploči. Kod ovog tretiranja treba paziti na karencu i vreme berbe sorte koja se tretira. Preporučuje se i uništavanje zapuštenih vinograda, divlje loze, i drugih korovskih biljaka koje mogu biti potencijalni rezervoari fitoplazmi, a mogu ih preneti druge cikade.

Aleksandar Zdravković, savetodavac zaštite bilja.