Prisustvo cikade Psammotettix alienus u usevima pšenice

Na području Jablaničkog okruga, setva ozimih strnih žita privodi se kraju. Na najvećem broju parcela, pšenica se nalazi u fazi klijanja i nicanja, dok je na parcelama na kojima je nešto ranije obavljena setva, pšenica u fazi 2 do 3 lista razvijena.

Na izniklim usevima pšenice utvrđeno je prisustvo cikade Psammotettix alienus. Pored direktnih šteta koje nanosi ishranom, ova cikada je vektor virusa patuljavosti pšenice (Wheat Dwarf Virus, WDV). Cikada Psammotettix alienus je insekt bledo smeđe boje, sa trouglastom glavom i krilima postavljanim u vidu krova. Veoma je pokretna. Tokom godine ima 2-4  generacije, a prezimi u stadijumu jajeta u biljnom tkivu. Leti se cikada hrani na zakorovljenim parcelama i nezaoranim žetvenim ostacima, a u jesen prelazi na iznikle useve pšenice.Virus se ne prenosi semenom, ni biljnim sokom, a za sad ne postoji tolerantna sorta. Glavni izvor virusa patuljavosti pšenice su samonikle biljke pšenice, korovske biljke iz fam. Poaceae. Sa zaraženih biljaka, virus se ishranom cikada prenosi na iznikle useve pšenice, pa se primarne infekcije ostvaruju u jesen. Sekundarne infekcije nastaju u proleće i leto. Simptomi se uočavaju u rano proleće, u vidu patuljavosti biljaka, žućenja i nekroze listova. Biljke su sterilne, ne donose klas ili su klasovi kratki sa malim brojem zrna. Simptomi se uočavaju u manjim ili većim oazama, nepravilno raspoređenim. Cikada koja je ishranom usvojila virus, infektivna je ceo svoj život, a virus mogu preneti i svi razvojni stadijumi larve. Toplo i suvo vreme pruža optimalne uslove za razvoj cikade.

Prag štetnosti za cikadu u našoj zemlji nije definisan. U zemljama u okruženju u kojima je definisan, on iznosi 5 cikada/m². Za suzbijanje cikade u usevima pšenice kod nas je registrovan preparat aktivne materije deltametrin (Decis expert) 0,075 l/ha.Uništavanje korova, samonklih useva strnih žita, zaoravnje strništa, održavanje higijene polja, je od značajau cilju redukovanja brojnosti cikade i smanjenja infektivnog potencijala.

Bojana Karapandžić, dipl.inž.polj.