SKLADIŠTA – PRIPREMA ZA ČUVANJE POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA

Prostor u kome se skladište i čuvaju poljoprivredni proizvodi mogu biti podna skladišta, koševi za kukuruz, silosi i drugi savremeni i improvizovani  prostor za smeštaj.

Skladišta poljoprivrednih proizvoda  privlače mnoge štetočine, a neadekvatna higjena i uslovi čuvanja doprinose prenamnožavanju štetočina  i pojavi bolesti.

Štetočine mogu dospeti u skladišta kretanjem i letom ili unošenjem proizvodima, transportnim sredstvima, a veoma često izvor štetočina je zaostala količina žitarica i neočišćeno skladište.

-MERE KOJE UMANJUJU POJAVU ŠTETNIH ORGANIZAMA U SKLADIŠTIMA

<u>Preventivne mere</u>

1.Čišćenje skladišnog prostora naročito kritičnih mesta gde se insekti skrivaju: tavanice, uglovi, oko stubova, oko električnih instalacija, uglovi oko prozora, vodovodne cevi u skladištu, uređaji i mašine, ventilacioni otvori.

2.Zatvaranje pukotina  u zidu i obavezno krečenje

3.Postavljanje mreže na prozorima i drugim otvorima – sprečava se ulazak štetočina sa polja

4.Dezinfekciju i dezinsekciju skladišta – podrazumeva tretiranje dozvoljenim insekticidima praznih skladišta, robe pri ulazu na traci ili tretiranje već smeštene robe.

5.Redovan obilazak i kontrola skladišta kako bi se na vreme primenile mere zaštite (jednom mesečno). Najmanja pojava štetočina za kratko vreme može dovesti do jakog napada. Naročito pregledati skrivena tamna mesta gde se najčešće nalaze insekti: tavanice, oko stubova, oko električnih instalacija, uglovi oko prozora, vodovodne cevi u skladištu, uređaji i mašine, ventilacioni otvori.

6.Postavljanje feromonskih i lovnih klopki za pojedine štetočine mogu dati signal o prisustvu štetočina, a lovljenjem klopkama smanjuje se i brojnost štetočina ukoliko su prisutne.

-DRUGE MERE

1.Primenom niskih i visokih temperatura u velikoj meri se može umanjiti razvoj insekata i drugih štetnih organizama.

Niske temperature 5 – 15 °C u uskladištenim proizvodima onemogućavaju rast i razvoj insekata, a takođe i grinja kao i mikroorganizama.

Na takvim temperaturama disanje uskladištenih proizvoda  je minimalno te se zaustavljaju svi negativni biološki uslovi za gubitak težine.

<u>2.Upotreba inertnih prašiva glina, pesak, zemlja</u> koja kod insekata prouzrokuju oštećenje kutikule usled čega dolazi do gubitka vode iz organizma usled čega insekti uginu.

<u>3.Biološke mere</u>

Biološkim merama suzbijanja smatra se upotreba bioloških živih organizama gde se štetna populacija u skladištima suzbija parazitima, predatorima ili mikroorganizmima. U parazite skladišnih insekata spadaju osice opnokrilaca čije ženke napadaju jajašca, larve i lutke različitih vrsta domaćina. Utvrđeno je također da i grinje mogu biti predatori insekata. Od bakterija mogu se koristiti spore Bacillus thuringiensis, najčešće protiv moljaca.

To je živi materijal koji je mnogo osjetljiviji od klasičnih pesticida te je za njihovu upotrebu potrebna praksa i iskustvo za izvođače koji provode biološke mere suzbijanja.

<u>4.Hemijske mere</u>

Primena hemijskih mera daje najbolje rezultate u kontroli štetnih organizama u skladištima ali to su određeni insekticidi koji imaju dozvolu za primenu na propisan način u skladišnim objektima.

Tretirati se mogu prazna skladišta ili se roba može tretirati preventivno, pri unosu u skladišta ili nakon što su uočene prve zaraze.

Fumigacija je jedna od mera za suzbijanje štetočina u skladištima, ali zbog otrovnosti  preparata (fumiganti) za fumigaciju nju može može raditi samo osposobljeno i ovlašćeno stručno osoblje.

Prilikom primene insekticida za dezinfekciju i dezinsekciju prostora za čuvanje poljoprivrednih proizvoda i robe, neophodno je pridržavati se preporuka proizvođača o pravilnoj primeni, kako ne bi došlo do neželjenih efekata (trovanja ljudi i toplokrvnih životinja, zagađenja čovekove okoline i dr.)

Poslove dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije mogu obavljati pravna lica i preduzetnici koji ispunjavaju uslove prema Pravilniku o uslovima za obavljanje poslova dezinfekcije,dezinsekcije i deratizacije u oblasti zaštite bilja i biljnih proizvda.

Dipl.inž.zaštite bilja Sanja Popović