Podizanje zasada dunje

Sadnju dunje treba obaviti u optimalnim uslovima u jesen ili rano u proleće, kao i tokom zime ako je zemljište dobro pripremljeno i temperature odgovarajuće.

Plantažni zasadi dunje sade se na rastojanju pet metara red od reda i tri metra u redu (5×3) sa 666 biljaka po hektaru, dok u intenzivnim zasadima (4,5×2,5) sa 880 biljaka po hektaru. Kao uzgojni oblik preporučuje se kotlasta kruna (“vaza”) poboljšana piramidalna kruna i slobodno formiranje na pojedinačnim stablima u okućnicama.

Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju treba uraditi odmah posle ravnanja terena i pripreme zemljišta za sadnju, koristeći markere i ravnjače. Zatim sledi kopanje jamića oko 50×50 cm, koristeći mašinske burgije.

Razmeravanje i obeležavanje mesta za sadnju treba uraditi odmah posle ravnanja terena i pripreme zemljišta za sadnju, koristeći markere i ravnjače. Zatim sledi kopanje jamića oko 50 x50 cm , koristeći mašinske burgije.

Koristeći jednogodišnje sadnice koje moraju biti zdrave, da potiču od selekcionisanih i zdravih matičnih stabala, da je identičnost sorte i podloge sigurna, da imaju dobro razvijen korenov sistem, da su umerene bujnosti, da nisu mehanički oštećene i da je spojno mesto sraslo.

Prilikom rasporeda sorti u zasadu, radi boljeg oplođenja veoma je važan raspored sorti, a sobzirom da se najčešće radi o manjim površinama, sorte oprašivače treba staviti u svaki peti red naizmenično i time će oplodnja biti zadovoljavajuća, ili na neki drugi prihvatljiv način.

Sadnja se obavlja uobičajeno, kada je jamić skoro ispunjen zemljom dodaje se oko 5 kg zgorelog stajnjaka, pri čemu se na kraju jamić potpuno zatrpa sitnom zemljom i doda kombinovano mineralno đubrivo N:P:K  npr.  10:12:26 ili 15:15:15 ili 16:16:16, u normama  100-150 g po sadnici. Da bi prijem sadnica bio uspešniji posle njihove pripreme, a pre spuštanja u jamu, poželjno je da se koren potopi u rastvor sveže balege i sitne zemlje ili barem samo u čistu vodu kako bi se sitna zemlja što bolje vezala za žilice (posebno pri prolećnoj sadnji). Ukoliko su sadnice duže vreme bile u transportu  treba ih potopiti u čistu vodu 24 časa. Ako se sadnja obavlja kasno s proleća, po suvom vremenu, onda nakon sadnje ide zalivanje sa desetak litara vode.

Sadnja je dobro obavljena ukoliko sadnica ne može da se iščupa blagim povlačenjem rukom, kao i ako stajsko i mineralno đubrivo nisu došli u kontakt sa žilicama, one su pokrivene zemljom, a spojno mesto je iznad zemlje. Podrazumeva se da je sadnica što pravija, odnosno vertikalna u odnosu na zemljište.

Najčešći uzgojni oblik je kotlasta kruna, pri čemu su osnova tri jake osnovne grane postavljene pod uglom između sebe od 120 stepeni, koje kruni daju otvorenu formu i omogućavaju pravilno i dobro osvetljenje i ravnomerno raspoređene kvalitetne plodove unutar cele krošnje. Kod dunje se uspešno može formirati i kruna sa četiri do šest osnovnih grana. Nakon sadnje u proleće sadnica se skrati na 50-60cm iznad zemlje. Tokom leta razviće se više bočnih letorasta, od kojih se izabiraju 3 pod međusobnim uglom od 120 stepeni, na visinskom rastojanju od 10 cm. U odnosu na vertikalnu osu one treba da su pod uglom od 45 stepeni. Da bi se to postiglo grane treba vezati za letve ili trske koje se za to postavljaju. To je veoma važno, zato što  su to kasnije te tri osnovne skeletne grane. Ostale grane se odstranjuju. Naredne godine u proleće se nastavlja sa formiranjem započetog uzgojnog oblika.

Ljiljana Gvozdić  dipl.inž.polj.