Neke od pravilnosti guste sadnje voćaka

Gusta sadnja predstavlja veliki broj voćaka po jedinici površine, pri čemu se održava sistem nižih stabala, na dohvat ruke. Voćke brzo prorode, već u drugoj godini nakon sadnje, pri čemu se narednih godina prinosi uvećavaju i ustaljuju. U odnosu na standardne zasade prinosi po stablu su niži, ali po jedinici površine znatno veći.

U gustoj sadnji je olakšano izvođenje svih pomotehničkih mera, formiranje uzgojnog oblika, rezidba, zaštita i dr. Usled veoma olakšane berbe i kvalitet plodova je na najvišem nivou.

Jabuka se može saditi na rastojanjima 3-4 x 0,5-1m (2500-6000 stabala po hektaru), uz najčešći uzgojni oblik vitko vreteno. Kruška se sadi na sličnim rastojanjima, a breskva i trešnja 3-4 x 1-2m (1500-3300 stabala po hektaru). Za šljivu odgovaraju rastojanja 4 x 2-2,5m, a uzgojni oblici najčešće su vitko vreteno i vretenasti žbun.

Za ovakvu proizvodnju je potrebno koristiti visoko kvalitetne sadnice, sa dobro razvijenim korenovim sistemom i prevremenim grančicama, što će omogućiti formiranje uzgojnog oblika i proređivanje voćaka već u drugoj godini.

Pri redovnim merama akcenat treba staviti na formiranje uzgojnog oblika i povijanje grana, gde treba koristiti postavljanje odbojnika, čačkalica, tegova, uvrtanje i dr. kako bi u odnosu na vođicu skeletne grane imale odgovarajući ugao. Uzgojni oblik i redovnu rodnost treba održavati zimskom i letnjom rezidbom.

Zemljište se održava na razne načine, u zavisnosti od konkretnih uslova na parceli. U uslovima gde se navodnjava može ići i zatravnjivanje zemljišta sa košenjem i malčiranje (između redova) i primena herbicida i obrada bočnim frezama (duž redova). U zasadima bez navodnjavanja akumulacija se može obezbediti merama osnovne i dopunske obrade (jalovi ugar ili kombinacija sa herbicidima ili zastiranja).

Ishrana treba da se zasniva na kontroli proizvodne sposobnosti zemljišta u vreme podizanja i nege zasada, kao i na bazi rezultata folijarne dijagnostike u fazi eksploatacije. Redovnim kontrolama proizvodne sposobnosti zemljišta i stanja ishranjenosti lišća, uz sve ostale elemente, programira se pravilna ishrana vezana za te konkretne uslove zasada. Pored ustaljenih načina ishrane u upotrebi su sve više  vodotopiva i folijarna đubriva, odgovarajuće formulacije.

Veoma važna mera je i zaštita od bolesti i štetočina, pri čemu preventivno delovanje ima veliki značaj.

Gusta sadnja iziskuje velika početna ulaganja, ali se ona relativno brzo vraćaju, stim da su troškovi proizvodnje (berbe) znatno manji.

Savremen zasad guste sadnje podrazumeva i podizanje vetrozaštitnih pojaseva, sistema za orošavanje, protivgradne mreže i sistema za navodnjavanje.

Ljiljana Gvozdić dipl.inž.polj.