Žilogriz (Capnodis tenebrionis)

Ова штеточина припада реду тврдокрилаца, тело је црне боје дужине 2-4 cm, док је вратни штит са белим орнаментима. Веома значајна штеточина коштичавих врста воћака, напада вишњу, трешњу, шљиву, брескву, кајсију, бадем. Ларва жилогриза је без ногу, бледожуте боје, најшира је у подручју првог грудног сегмента. Тело јој се састављено од спљоштених прстенова који се према крају тела сужавају. Одрасла ларва је дугачка преко 5 cm, поседује развијени  усни апарат за грицкање. Ларва у стаблу прави ходнике и развија се. Јаја су овалног облика, бледожуте боје, лепљива, за њих се залепе честице земље па су тешко уочљива. Женка полаже јаја у земљиште или на саму биљку – у нивоу кореновог врата. После ембриналног развића ларве се пиле у убушују се у стабло, убушни отвор је неприметан. Одрасле јединке се хране на тек олисталим биљака и у повећаној бројности могу да доведу голобрста. Значајне штете одрасла јединка наноси у воћним расадницима и младим засадима. Као посљедица прегризања петељки млада стабла могу остати без лисне масе (дефолијација), што се негативно одражава на њихов даљи развој и почетак плодоношења. Највеће штете причијавају ларве које се убушују у нивоу кореновог врата и доводе до потпуног сушења стабала. Нападнута стабла пропадају за релативно кратко време што зависи од броја убушених ларви и старости засада. У једном стаблу може се налазити и више од 30 ларви различитог ступња развића. Нападнута стабла се суше, изгледају као да пате за водом, хлороза и жућење листова. Вршне гранчице се суше, стабла заостају у порасту, појава смолоточине. Угрожени су воћњаци који се налазе близу старих напуштених воћњака или шума. Исхрана ларви изазива поремећаје у снабдевању минералним хранивима. Презими као ларва ( у стаблима) и као одрасла јединка на скровитим местима (стеља, испод коре дрвета). Одрасле јединке се активирају када биљке листају (април, дневне температуре изнад 15 степени). Када коштичаве воћке пролистају, имага прелазе у крошње воћака гд‌је се хране петељком листова и кором једногодишњих младара. Женка полаже јаја на кору доњег дела стабла или плитко у земљишту, у зони кореновог врата на удаљености 20 цм од стабла. Може да положи од 100 -600 јаја, након 10-20 дана пиле се ларве које се крећу кроз земљу према корену (пречник 10-15 mm), у које се убушује испод коре. Ларве се хране дрветом, правећи ходнике, прелазе у дебље корење крећући се према кореновом врату и приземном делу стабла. Када заврши развиће, ларва на крају ходника направи проширење у којем се претвара у лутку. Стадијум лутке траје 30-50 дана.