Pod pojmom regenerativna poljoprivreda misli se pre svega na proizvodnju koja ima za cilj smanjenje emisije ugljen-dioksida, manju potrebu za radnom snagom, manje emisije iz goriva, a sami poljoprivrednici imaju benefit uvećavanja profita po hektaru.
Tradicionalni načini obrade zemljišta, pre svega duboko oranje proizvodnih parcela dovode do oslobadjanja ugljenika iz zemljišta u atmosferu, a takođe dolazi i do razgradnje humusa. Oni poljoprivrednici koji se odluče da obradjuju parcele manjim intenzitetom ili da uopšte ne prevrću zemlju na taj način doprinose smanjenju emisija štetnih materija. Pristup regenerativne poljoprivrede prevazilazi koncept održivosti, a sam focus je na regeneraciji i revitalizaciji.
Osnovni principi regenrativne poljoprivrede:
- Površina zemlje mora uvek biti prekrivena;
- Kombinovanje širokog izbora biljaka kako bi se povećala biološka raznovrsnost tla;
- Uključivanje u sistem proizvodnje i stoku koja će da pase na tom tlu;
- Ostavljanje živog korenja biljaka u zemlji tokom što većeg dela godine;
- Konzervativna obrada tla: minimalno narušavanje strukture tla kako bi se sačuvala njegova prirodna struktura.
Jedno od najboljih sredstava za minimalnu obradu tla je direktna setva, prilikom čega ne dolazi do okretanja zemljišta. Na ovaj način možemo zadržati većinu vlage u tlu i ostaviti ostatke koji štite tlo. Za stvaranje zaštitnog sloja idealne su mešavine pokrovnih biljaka između glavnih biljaka, koje štite tlo od erozije vetra i vode, poboljšavaju kretanje hranljivih materija u tlu i pomažu u uklanjanju zbijenosti između slojeva. Pokrovni usevi su biljke koje se uzgajaju u periodima između dve ratarske kulture i služe za održavanje zdravlja i kvaliteta samog zemljišta, a mogu da obezbede azot, očuvaju zemljišnu vlagu, obezbede suzbijanje korova. U ovu svrhu najčešće se sade leguminoze, odnosno mahunarke, koje uz pomoć bakterija skupljaju azot iz atmosfere i obogaćuju zemljište ovim elementom.
Regenerativnom poljoprivredom kao rezultat poboljšanja tla možemo primetiti smanjenje troškova i uloženog rada i nadprosečne prinose na bilo kojem tlu nakon 5-8 godina.
Vladimir Stanković, PSSS Negotin
Stanković Vladimir
Stanković Vladimir