Nedostaci kalijuma u voćkama

У данашњем интензивном воћарству, ретки су симптоми недостатка калијума, који се редовно уноси у засаде, понајвише различитим минералним ђубривима, добро растворљивим у земљишту. Само у случају значајнијег мањка овог елемента у хранидбеној зони воћака, настају већи проблеми у воћарству.У својим испитивањима Kwongo i Fischer доказали су да се при дефициту калијума у лишћу акумулирају азотна једињења, а повећавају се и количине више амино киселина ( пример аргинин, глутамин, серин, аспарагин, хистидин, лизин, пролин.

Калијум врши веома важне функције у животу воћака у биохемијским и физиолошким процесима који прате растење и развитак воћака, иако није саставни део ни протеина ни већине других органских супстанци код воћака. Калијум обавља првенствено биокатализаторску улогу при синтези протеина, регулише нагомилавање и промет угљених хидрата, потпомаже биохемијске процесе при синтезама различитих органских материја. Зато се, у случају неповољних количина калијума азот налази у органима воћака више растворљив  у амонијачном и амидном, него у беланчевинастом облику.

Такође, калијум појачава притицај воде у органе воћака, побољшава формирање ксилема у корену, стаблу и гранама, појачава обрастање кореновог система апсорпционим жилицама и обезбеђује нормалан развитак семена и плода. Такође, појачава колорацију покожице, а значајно доприноси и добром укусу и ароми воћа, убрзавајући и зрење плодова. Колико је важан за живот воћке показује чињеница да га у случају недовољног присуства, плодови извлаче из самог лишћа.

Обзиром на велики значај у воћкама, услед недовољних количина овог елемента у земљишту у приступачним облицима, код воћака се јављају јасно уочљиви, али и упадљиви морфолошки и физиолошки поремећаји, а често и са веома неповољним последицама ( на пример цветање и листање су убрзани, иако су цветови нормално развијени). До јуна вегетација је нормална, а тада се на лишћу јављају карактеристични симптоми : оно најпре је плавкасто зеленкасто , а по ивици и између нерватуре може бити и хлоротично. По ободу се набора и савија ка лицу, а касније ивице листа некротирају, па изгледа као ожеготина. Такође, често се образује сувише цветних пупољака, корен се слабије разграњава, а умањена је отпорност стабала према суши, мразу, паразитним гљивама и штеточинама.

Овакве манифестације на лишћу воћака услед недостатка калијума, карактеристичне су у сушним годинама и аридним пределима.

У каснијим стадијумима вегетације, ожеготине ивице листа јављају се у мањој мери, али је само лишће знатно ситније. У случајевима јаче израженог недостатка калијума лишће се суши и почиње отпадати и то од врха ка основи грана и летораста. Могу се осушити чак и врхови летораста. У неким случајевима, код веће бујности стабала и дужој вегетацији, огољени врхови летораста могу поново листати, што их чини јако осетљивим према мразу.

Недостатак калијума нарочито неповољне промене изазива на плодовима. Тада се код њих слабије развија семе, што може појачати отпадање плодова и јаче смањење родности.  Плодови који преживе имају незрео изглед, често су доста слатки, без својствене ароме, са дрвенастим или сунђерастим мезокарпом. Утврђено је да поједине врсте воћака неједнако реагују на недостатак калијума ( пример јабуке и огрозд- врло су осетљиве ,шљиве и крушке слабо осетљиве. У том погледу долази до мањег или већег утицаја и биолошке особине сорти, као и хипобиота.