Пасуљ је биљка која се узгаја у скоро свим регионима света и једна је од основних намирница наше националне кухиње. Пореклом је из Централне Америке, а припада породици Fabaceae. Једногодишња је биљка која се лако узгаја на богатим и растреситим земљишним подлогама. Не даје добре резултате на тешким, збијеним и киселим земљиштима са високим нивоом поџемних вода.
Неутралан укус пасуља омогућава низ комбинација с различитим намирницама и зачинима, а доступност током целе године његову широку примену при кувању.
Пасуљ се као чист усев у Србији гаји на преко 20.000 хектара, са просечним приносом од око 1,3 т/ха. Пасуљ се код нас доста гаји и у здруженој сетви са кукурузом, али површине статистички нису обрађене. Значај пасуља као варива у исхрани нашег становништва је велик. Просечна годишња потрошња по глави становника код нас је преко 10 кг. Пасуљ спада у групу легуминозних биљака на чијем корену у квржицама живе бактерије азотофиксатори. Бактерије које живе у симбиози са пасуљем могу да користе атмосферски азот који се троши за потребе раста и развића биљака. Годишње у земљишту овако створеног азота може остати и преко 150 кг/ха.
Током вегетационог периода пасуљ изнесе из земљишта велике количине главних елемената исхране (НПК), а нарочито је велика потрошња азота, као и код свих зрнастих махунарки. У производњи пасуља за исхрану биљака користе се минерална хранива, док се употреба органских хранива препоручује на земљиштима мање плодности и киселе реакције.
Пасуљ повољно реагује и на продужено деловање стајњака унесеног под предусев. За потпуну исхрану биљака употребљавају се комплексна НПК минерална хранива, а количина и однос главних елемента исхране зависе од природне плодности земљишта и активности азотофиксатора. У циљу постизања високих приноса, у земљиште би требало унети 30-50кг/ха азота, 70-80 кг/ха фосфора и 50-60 кг/ха калијума.Целокупна количина минералних хранива уноси се у земљиште пре сетве пасуља, и то при основној обради и предсетвеној припреми земљишта. У почетку вегетационог периода пасуља би требало проверити – да ли су на кореновима формиране квржице са бактеријама азотофиксаторима. Уколико је изостало формирање квржица, неопходно је усев прихранити са око 150 кг/ха кречног амонијум нитрата (КАН-а).
Коришћена литература: Посебно ратарство жита и зрнене махунарке-Ђорђе Гламочлија
Саветодавац: Сања Миловановић Миленковић
Milovanović Milenković Sanja
Milovanović Milenković Sanja