Podrivanje zemljišta u voćnjacima

Održavanje povoljnog vodno-vazdušnog režima, a samim tim i toplotnog režima u zemljištu te maksimalnog usvajanja potrebnih hraniva za normalan razvoj i rast biljaka pokušavalo se zaobići uvođenjem novih tehnologija proizvodnje ne vodeći računa o osnovnim pravilima podizanja višegodišnjih zasada (tip zemljišta, nagib terena, ekspozicija, količina dostupne vode u zemljištu-deficit/suficit…).
Degradacija zemljišta je uzela maha u proizvodnim zasadima. Neadekvatnom obradom, neadekvatnim đubrenjem, neadekvatnim korišćenjem hemijskih sredstava zaštite te izostajanjem mere zaštite zemljišta povećava se iz godine u godinu erozija zemljišta, a sve je odraz niskog prinosa kako u pogledu količine tako i u pogledu kvaliteta odnosno proizvodnje zdrave i bezbedne hrane.
Održavanje povoljnog vodno-vazdušnog i toplotnog režima zemljišta na već postojećim proizvodnim zasadima podrivanje je jedna od osnovih agrotehničkih mera koju treba koristiti ćešće, ali zbog ekonomskih razloga makar jedanput u pet godina. Ova mera je izuzetno korisna za razvoj kako mladih tako i zasada u rodu. Ovom agrotehničkom merom se razbija plužni đon, obezbeđuje bolja aeracija zemljišta, održava struktura zemljišnih agregata u dubljim slojevima te poboljšava fizičko-mehanički sastav zemljišta što direktno utiče na bolje usvajanje pristupačnih formi hranjivih elemenata koji direktno utiču na jedno stabilno povečanje prinosa sa istim ili smanjenim unosom mineralnih đubriva u zavisnosti od planiranog prinosa u proizvodnim zasadima tako i generalno u zavisnosti od starosti zasada.
Dubina podrivanja bi trebalo da bude u zavisnosti od tipa zemljišta I vrste zasada ne manja od 35-45 cm za lakša pa do 50-70 cm za teža zemljišta.
Podrivanje bi trebalo uraditi posle berbe plodova, a u ranu jesen dok još nema previše vlage u zemljištu odnosno polusuvo do suvo zemljište da bi imalo maksimalni efekat.