Setva ječma na području jugoistočne Srbije

Nekada je ječam bio glavna sirovina u proizvodnji piva, pivare ugovarale proizvodnju pivskog ječma, selekcione kuće radile na selekciji pivskog ječma u cilju stvaranja sorti visokih prinosa i visokih standarda kvaliteta sa aspekta potreeba pivarske industrije. Dugo godina unazad pivare prioizvode pivo od gotovog slada i značajno su se smanjile površine pod pivskim ječmom. Selekcija se i dalje radi na ječmu u cilju podizanja prinosa, kvaliteta prinosa( i sa aspekta pivske industrije i aspekta potreba za proizvodnju stočne hrane), stvaranju sorti otpornijih na najdominantnije biljne bolesti, na poleganje, na niske temperature. Stvoreno je dosta kvalitetnih i prinosnih sorti. Ječam zauzima značajno mesto u strukturi biljne proizvodnje ali dosta skromnije nego ranije. Zadnjih par godina povećeva se interesovanje za povećanjem površina pod pivskim ječmom pošto se stočni ječam već seje na solidnim površinama u našoj zemlji i ovom delu Srbije.

Sorte ječma sa sadržajem proteina ispod 12% su sorte povoljne za pivsku industriji. Kvalitetna sirovina za industrijsku preradu treba da ima skroba više od 60% zapreminske mase iznad 65 kg, a masa 1000 semena veća od 40 g. Sorte sa sadržajem proteina preko 12% namenjene su proizvodnji stočne hrane. U proizvodnji su zastupljene po tipu klasa sorte dvoredog i višeredog ječma, po ozimosti sorte jarog tipa namenjene za prolećnu setvu i ozimog tipa predviđene za jesenju setvu. Za proizvođače je, pored kvaliteta značajan i prinos semena po jedinici površine. Na povećanje prinosa veliki uticaj ima pojačana ishrana biljaka azotom. Ishrana azotom može značajno umanjiti kvalitet semena sa aspekta pivske industtrije usled povećanja sadržaja proteina. Kako je mineralna ishrana bitan činilac ukupnih troškova proizvodnje, nameće se pitanje racionalne primene mineralnih hraniva. U proizvodnji stočnog ječma ipak je poželjan viši sadržaj proteina. Primena azota kod ječma je vrlo rizična. Pored uticaja na sadržaj proteina višak azota može uz preteranu gustinu setve uticati na poleganje useva ječma kao i na povećan stepen razvoja bolesti. Zato je pred samu prihranu azotom useva ječma potrebno znati sadržaj pristupačnog azota u zemljištu kako bi odredili količinu azota koja je potrebna a da ne bude preterana i nepovoljna za biljku i sam prinos i kvaklitet prinosa. Mnogi proizvođači imaju i značajno poleganje useva ječma bez ikakvog đubrenja ukoliko ga seju posle lucerke i soje ili preteraju sa gustinom setve. Praksa je pokazala je da ječam dobro reaguje na dve prihrane sa manjim količinama azota, prva prihrana polovinom februara sa 30-40kg/ha azota i druga polovinom marta sa još 30-40kg/ha. Međutim ova druga prihana može povećati sadržaj proteina u zrnu ječma što nije povoljno sa aspekta pivske industrije. Efekat iskorišćenja upotrebljenog azota zavisi i od uslova spoljne sredine. U godinama sa manje prolećnih padavina biljke bolje iskoriste azot upotrebljen za prihranjivanje.

Ječam je kod nas perspektivno pravo žito, posebno sa stanovišta klimatskih promena koje su zahvatile našu planetu, ali i poljoprivredna područja Srbije. Ječam je tolerantniji na sušu i visoke temperature i pripada vrsti kojom se mogu ublažiti štetni uticaji klimatskih promena. Vegetacija ječma je ranija od pšenice i drugih vrsta tako da ječam najčešće izbegne sušu, visoke temperature i vruće vetrove u nalivanju zrna i česte su godine kada ječam postigne i bolje prinose od pšenice.

Na terenima jugoistočne Srbije uglavnom su zastupljene sorte ozimog ječma, sejanog za potrebe proizvodnje stočne hrane. Dobra su iskustva naših ratara i stočara sa proizvodnjom ječma i rezultatima prinosa. Uglavnom su zastupljene u setvenoj strukturi sorte višeredog ječma. Međutim sorte dvoredih ječmova koje su manje zastupljene i koje se uglavnom koriste za pivsku industtriju najčešće postižu bolje prinose u odnosu na višerede ječmove, bar za 20-25%. Krupnije zrno, bolja hektolitarska težina, veće produktivno bokorenje, bolja tolerantnost na bolesti i poleganje i na kraju bolji prinosi dvoredih ječmova su njihova odlika u odnosu na višerede.

Pred početkom smo optimalnih rokova setve ozimih strnina i imamo odlične uslove za osnovnu obradu, predsetvenu pripremu i samu setvu. Međutim ne treba još uvek krenuti sa setvom. Usevi će rano ponići, toplo vreme će dovesti do pojave bolesti, lisnih vašiju i cikada koje prenose viruse i mora se obaviti zaštita protiv istih. Bilo je par godina u zadnje vreme kada je već u jesen trebalo odraditi tretman zaštite protiv bolesti i štetočina. Prerana setva može zbog najava toplota u daljem periodu ubrzati porast i razvoj biljaka te su one sa nailaskom mrazeva osetljivije na niske temperature. Preporuka setve ozimog ječma i njegovog optimalnog roka setve za područje jugoistočne Srbije je 10-20 oktobar. Razlog je veća osetljivost ječma od pšenice na niske temperature i potreba da ječam sa ranijom setvom na vreme nikne izbokori i spreman uđe u zimu. Međutim novonastale klimatske promene o kojima se sve više govori diktiraju promenu vremena setve kod mnogih kultura pa i ozimih strnina. Pojava suše tokom kraja proleća i čitavog leta nije neka novost, traje ovaj problem već duže vreme i njemu se moramo sem navodnjavanjem prilagođavati i agrotehničkim merama, rokovima setve, gustinom setve, adekvatnim izborom vrsta i sortimenta. Međutim najveći problem koji postoji već nekoliko poslednjih godina je nedostatak zimskih padavina, snegova i dosta toplo vreme tokom zime. Najhladniji mesec tokom već nekoliko zima je februar, ekstremni minimumi su retko ispod -10-12^oC i to svega u par dana. Svo to utiče na prezimljavanje bolesti, štetočina, ekonomski značajnih korova. Sve to iziskuje obaveznu zaštitu protiv bolesti, štetočina i to u nekoliko navrata što dodatno poskupljuje proizvodnju a znamo o kakvim se cenama proizvoda radi. Iskustva u proizvodnji i pšenice i ječma na ovim područjima pokazuju da se kasnijom setvom dobijaju stabilniji ekonomski opravdaniji prinosi nego ranijim rokovima setve. Treba istaći da se tako kasnom setvu skraćuje vegetacioni period biljke i mogućnost postizanja boljih prinosa te ne treba ni preterivati sa kasnijom setvom. U kasnijim rokovima setve nema razvoja bolesti, smanjena je zaštita protiv bolesti i štetočina i uz dobro đubrenje prinosi su stabilniji i nisu opterećeni dodatnim tiroškovima. Najčešće su i uslovi za jesenju setvu faktor koji onemogućuje setvu pre početka novembra. Tako je novembarska setva i najčećće vreme setve većine ozimih vrsta na ovom području. Preporuka je da ječam na području jugoistočne Srbije sejemo od 20 oktobra do 10 novembra. Ne treba preterivati sa gustinom setve, 180-200kg/ha zavisno od sortne agrotehnike. Ječam je vrsta sa najvišim stepenom bokorenja, te suviše gusta setva povećava troškove semena, dovodi do opasnosti od poleganja i rezultat su slabiji prinosi sa vrlo sitnim i lakim zrnom, a često i dosta bolesti.