Phyllocoptes gracilis -eriofidne grinje lista mali

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #593292
    Mujakić Dejan
    Učesnik

      U obiđenim malinjacima na  tritoriji Pčinjskog okruga došlo je do pojave grinja čiji se simptomi jasno vide na licu lista.Obzirom da je berba u toku i da još uvek nije pređen prag štetnosti preporučuje zaštita malinjaka nakon berbe.Redovnom zaštitom zasada maline omogućavamo nesmetani razvoj mladih lastare koje ostavlјamo kao nosioce prinosa za narednu vegetaciju.

      U zavisnosti od sorti , nadmorskih visina zavisi i odmaklost berbe pa je potrebno voditi računa o primeni akaricida.U malinjacima u kojima berba još traje potrebno je sačekati njen kraj pa onda odraditi tretman akaricidima kako bi smanjili populaciju ove štetočine za narednu vegetaciju i zaštitili lisnu masu omogućujući da bilјka u potpunosti fiziološki sazri i spremna uđe u period zimskog mirovanja.

      Eriofidna grinja lista maline je u poslednjih nekoliko godina sve veći problem u proizvodnji maline. Ova štetočina pripada grupi eriofidnih grinja, telo im je crvolikog oblika i veoma sitnih dimenzija.  Dužina tela odraslih jedinki se kreće od 115 do 130 mikrona. Prezimlјavaju odrasle ženke u kolonijama u pazuhu pupolјaka oko lјuspastih listića.

      Sa kretanjem vegetacije, kada srednja dnevna temperatura pređe 11°C, grinje počinju da se kreću i nastanjuju vršni deo pupolјka maline, a kasnije migriraju na mlade listove na kojima se hrane sisanjem sokova. Na listovima usled ishrane nastaje hlorotično šarenilo i deformacije koje su praćene povijanjem lisnog nerva na dole. Ovakvi simpomi se često mešaju sa simptomima virusnih obolјenja, te se ne sprovodi suzbijanje grinje što može dovesti do propadanja bilјaka maline.

      Pored direktnih šteta koje nastaju ishranom one mogu biti i vektori nekih virusnih obolјenja.U pregledanim zasadima postoje sve razvojne forme .

      Pravilan pristup u suzbijanju se sastoji u praćenju vremenskih prilika i aktivacije grinje posle zimskog mirovanja i posle berbe malina sorte (vilamet i miker). U periodu posle zimskog mirovanja je potrebno primeniti sredstva na bazi mineralnog ulјa (Eos, Galmin ili Belo ulјe) ili gotove preparate – kombinovano mineralno ulјe sa Bakarnim preparatima ( Plavo ulјe).

      Preporuka primeniti akaricide na bazi abamektina nakon završene berbe plodova maline (miker,vilamet)u koncentraciji:

      Abastate  (7,5-10 ml u 10 l vode) 0,075-0,1% (karenca 14 dana)

      Vertimec 018 EC u količini ( 0,75-1,2 l/ha ) 0,075-0,12% (karenca 7 dana)

      Kraft 1,8 EW 0,075-0,1%

      Kod remontantnih sorti pratiti pojavu grinja i na osnovu fenofaze razvoja bilјaka i vremenskih uslova odrediti vreme primene akaricida i A.M. preparata.

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.