Pravilna i pravovremena zaštita jabuke od mraza

Mrazevi koji se u našoj zemlji javljaju od oktobra do maja meseca mogu oštetiti organe jabuke, a nekad i da ugroze njen opstanak. Mrazevi prema vremenu pojave mogu da se podele na: rane (jesenje), zimske i pozne (prolećne). U našem podneblju nejveće štete obično izazivaju pozni mrazevi, pa je borba protiv njih najznačajnija. Najdelotvornija zaštita jabuke od mrazeva postiže se pravilnim izborom sorata i položaja za voćnjak. Rani (jesenji) mrazevi javljaju se u oktobru i prvoj polovini novembra meseca. Oni nanose manje štete letnjim sortama nego poznim zimskim sortama jabuke (grenismit). Da bi se smanjile štete od ranih mrazeva treba izbegavati kasno prihranjivanje azotnim Ďubrivima i pozno navodnjavanje zasada jabuke, naročito ako se nalazi na niskim položajima (doline potoka i manjih reka). Zimski mrazevi su normalna pojava u našim krajevima. Povoljna je okolnost što se najači mrazevi javljaju za vreme najveće otpornosti organa, u toku zimskog mirovanja jabuke. Sejanac divlje jabuke i vegetativna podloga A2 su najotpornije podloge prema mrazevima. Lisni i cvetni (mešoviti) pupoljci jabuke otporiji su prema zimskim mrazevima nego kod drugih voćaka. Stabla jabuke mogu da prežive dosta obilna oštećenja drveta i kore, ako tvorno tkivo (kambijum) i lisni pupoljci nisu povreĎeni izmrzavanjem. Kad se lisni pupoljci otvore i počne porast mladara, radom tvornog tkiva se obnavljaju oštećena tkiva. Ako mrazevi odvoje koru jabuke treba je što pre zakucati ekserima sa širokom glavom i premazati kalemarskim voskom. Jače oštećena stabla jabuke od zimskih mrazeva ne treba orezivati u proleće, ali zasad treba obilnije prihraniti azotom, a površinu zemljišta redovno obraĎivati i zalivati. Pozni (prolećni) mrazevi u toku aprila i prve polovine maja meseca mogu da oštete cvetne pupoljke, cvetove i zametnute plodove. Cvetni pupoljci i cvetovi jabuke osetljiviji su ako je pre pojave mraza bilo toplo vreme.

Cvetovi okrenuti zemlji manje stradaju od poznih mrazeva. Zlatni delišes i Greni Smit otporniji su prema poznim mrazevima nego druge privredno značajne sorte jabuke u našoj zemlji. Radi suzbijanja poznih mrazeva primenjuju se: posredne, neposredne i naknadne mere borbe.

Među posrednim merama borbe spadaju izbor pogodnih položaja za zasad jabuke, izbor otpornih sorti, korišćenje visokog debla i nagrtanje snega oko voćaka. Neposredne (direktne) mere zaštite jabuke protiv poznih mrazeva su: zamagljivanje, zadimljavanje, orošavanje veštačkom kišom, površinsko navodnjavanje, pokretanje vazduha i zagrevanje. Ove mere daju bolje rezultate ako se primenjuju po tihom, maglovitom i oblačnom vremenu. MeĎu ovim merama najbolju zaštitu pružaju orošavanje i zagrevanje. Naknadne mere obuhvataju prskanje biljnim hormonima (giberelini, naftalin sirćetna kiselina) jer posle poznog mraza podstiče obrazovanje ploda jabuke bez oplodnje.