Jesen i rano proleće su optimalni vremenski rokovi za uzimanje uzoraka zemljišta. Uzorkovanje treba uradi nakon završene vegetacije biljaka, ali svakako pre kretanja nove vegetacije i uvek pre primene đubriva. Važno je biti dosledan u uzimanju uzoraka, jesen ili proleće, za jednu istu kulturu. Na ovaj način, rezultati ispitivanja zemljišta, biće verodostojniji, tačniji i sa manje odstupanja.
Agrohemijskom analizom zemljišta dobijamo informacije o:
- plodnost zemljišta
- pogodnost za gajenje pojedinih kultura
- racionalnoj primeni đubriva
Zemljište se ispituje na sledeće sadržaje:
- pH vrednost – reakcija zemljišta
- sadržaj kalcijum karbonata
- sadržaj organske materije(određivanje sadržaja humusa)
- sadržaj pristupačnih hraniva (azot, fosfor i kalijum)
Reakcija zemljišta ili pH vrednost zemljišta može biti kisela, neutralna ili bazna. Optimalna pH vrednost za većinu gajenih biljaka je 5,5 – 6,5. Kalcizacija je jedan od načina smanjenja kiselosti zemljišta i stvaranja uslova za bolji razvoj biljaka.
Sadržaj organske materije igra značajnu ulogu u proizvodnji useva i održavanju zdravlja zemljišta. Povećanje nivoa organske materije u zemljištu doprinosi boljoj strukturi zemljišta, vodnom i vazdušnom režimu. Poželjan sadrzaj organske materije je 2-3,5%.
Poznavanjem sadržaja i dostupnosti hranljivih elemenata omogućava da se izbegne nedovoljno ili prekomerno đubrenje.
Agrohemijska analiza vrši se: pre podizanja ili zasnivanja zasada, tokom eksploatacije zasada ili kada se uoče poremećaji ili nedostaci u proizvodnji.
Za većinu gajenih biljaka uzima se jedan uzorak sa dubine 0-30 cm. Za višegodišnje zasade rade se dva uzorka: prvi sa dubine 0-30 cm i drugi sa dubine 30-60cm.
Analizu zemljišta raditi na period 4 do 5 godina. Ako prinosi i rezultati proizvodnje nisu zadovoljavajući, potrebno je skratiti ovaj period. Preporuka je da se analiza radi u akreditovanim laboratorijama.
Veljko Joksimović , dipl.inž.
Veljko Joksimović
Veljko Joksimović