Kalijum u ishrani voćaka

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Калијум (К) је један од најзаступљенијих биогених елемената у ткиву воћака. Утиче на синтезу протеина, транспорт угљених хидрата и лигнификацију ћелијског зида, чинећи на тај начин дрво мање осетљивим на болести (Cheng, 2013). У биљци је веома мобилан, може се лако кретати унутар ћелије и изван ње. Веома је важан за квалитет плодова. Позитивно утиче на величину и чврстоћу плода, боју покожице, садржај растворљиве суве материје, киселост, сочност и арому.</span></span>

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Покретљивост калијума у земљишту је углавном мања у односу на азот, али је већа од покретљивости фосфора. Његова мобилност зависи од механичког састава земљишта. Највећа је на песковитим земљиштима, а смањена је на земљиштима са високим капацитетом размене катјона, као што су она са већим садржајем глине и органске материје. Непокретни хранљиви елементи су фиксирани на честицама тла, имају малу концентрацију у земљишном раствору и имају тенден цију малог померања до корена дифузијом.</span></span>

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Укупан садржај калијума у стаблу јабуке незнатно се повећава од бубрења пупољака до цветања, али се затим повећава скоро линеарно све до сазревања плодова. При томе се његов садржај у младарима и листовима повећава само до завршетка интензивног раста, а затим остаје непромењен. Његов садржај у плодовима успорено расте од кретања пупољака до завршетка раста младара, а затим се интензитет повећава и расте линеарно до зрења плодова што значи да је плод већи потрошач калијума него лишће након завршетка интен- зивног растења младара. Годишње усвајање калијума зависи од висине приноса. Код јабуке се може кретати од 80 до 100 килограма по хектару за добијање приноса од 40 до 60 тона по хектару. Од укупно унетог калијума у новоформиране органе јабуке (младари, лишће, плодови) током вегетационог периода скоро 71% заврши у плодовима. </span></span>

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Симптоми дефицита калијума</span></span>

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Карактеристични симптоми дефицита калијума појављују се средином лета у виду </span></span><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>бледозелене боје листа и ролања ивица према лицу листа. Евентуално, може се појавити и некроза на ивицама. Симптоми недостатка код јабуке прво се појављују на листовима на </span></span><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>кратким гранчицама у близини плода. Развија се неправилна хлоро тична површина листа </span></span><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>током средине лета која прелази у браон боју у Међунервалном простору и некротира по </span></span><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>ободима до времена бербе плодова. Због недостатка калијума младари су танки, </span></span><span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>црвенкасти, и на њима се формира мали број генеративних пупољака. Добијени плодови су ситни, убрзано сазревају и слабо су обојени. </span></span>

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Симптоми суфицита калијума</span></span>

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Са друге стране, садржај калијума који је већи од оптималног изазива поремећаје у воћкама: пре свега неповољно утиче на складишне способности плодова појединих воћака (јабука, крушка). С обзиром на то да је калијум антагонист за калцијум и за магнезијум, негово повећање у земљишту изнад оптималног нивоа може смањити апсорпцију ових елемената.</span></span>

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Исхрана калијумом</span></span>

<span style=”font-family: Times New Roman, serif;”><span style=”font-size: medium;”>Недостатак калијума код воћака се надокнађује применом различитих ђубрива. Користе се гранулисана ђубрива која се растурају по површини земљишта или она која се растварају и заједно са водом додају кроз систем за наводњавање. Време примене калијума преко земљишта није толико круцијално као време примене азота. Ово стога што је захтев стабла за калијумом константан од цветања до бербе плодова. Међутим, пошто је кретање калијума у земљишту прилично споро а он се лако апсорбује на честице глине и органске материје (због чега је губитак испирањем минималан), пожељно је применити калијум крајем лета или почетком јесени, посебно ако је потребно до дати веће количине и ако је земљиште богато глином. Ако се калијум додаје фертигацијом, онда додавање треба усмерити на период од прецветавања до пар недеља пре бербе плодова. Једнострука примена калијума на почетку пролећа се избегава због потенцијално негативног ефекта на усвајање калцијумма из земљишта.</span></span>