Ervinia amilovora u voću

Бактеријска пламењача, позната и као ервинија, изазива је бактерија Erwinia amylovora, добро је позната свим воћарима. Заражава готово све воћне врсте а најштетнија је на кјрушци, дуњи и мушмули. Веома је распрострањена и штетна болест, а воћке у Србији прати од 1990 године и данас је има у готово свим воћарским регионима.

Осврнућемо се на дуњу. Засади с више од 30 ⁒ заражених воћака су искрчени на преко 100 hа. Посебно су угрожени воћњаци на југу Србије због чега је и дошло до масовног крчења а нови засади се ретко подижу.

Еrwinia amylovora паразитира све органе воћака (цветове, листове, младаре, гране стабло и корен). Болесни  цветови, које прво заражава, постају тамномрки, делују  као да су измрзли, вену суше се и опадају. Патоген се шири кроз цветну дршку и прелази на листове и младаре. Оболели листови некротирају, попримају црну боју, суше се и деформишу, али не опадају већ остају да висе на гранама. Заражени младари се, такође суше, некротирају, попримају мрку а потом црну боју, и на врху се савијају у виду штапа а симптом је познат као “штапичавост” или „пастирски штап“.  Знаци болести на плодовима се могу уочити само док су они млади и слични су онима на листовима, јер и они некротирају и не опадају.

Прве промене на гранама се уочавају променом боје коре, која се суши, некротира, пуца, настају ситне рак-ране и љушти се. Како болест одмиче на оболелој кори се јавља бактеријски ексудат, ситне капљице с оргаснима бактерије које су способне °да шире заразу, а које временом очврсну и имају ћилибарну боју, а потом потамне. Појава ексудата може да има дијагностички карактер, јер се по њему ова бактерија разликује од неких других партазита који проузрокују сличне симптоме. Често се дешава да најпре оболи само једна грана на стаблу и да се болест временом шири и захвата остале гране, стабло и корен када се читава воћка суши. Ове промене се најлакше откривају у берби, када се крошња детаљно прегледа. Зато, док се беру здраве дуње треба добро „визитирати“ круну.

Воћари често истичу да у истом засаду неких година виде пуно воћака сa симптомима ервиније а неких их нема.  То није неуобичајено јер интензитет заразе зависи од временских прилика. Развоју болести погодује влажно и топло време. При температури од 23°C и влажности ваздуха изнад 70 ⁒,  инфекција је најинтензивнија. Све остале вредности смањују активност бактерије.

Бактерија јесте опасна али није неуништива. Важно је да се засад не запусти и да се све мере заштите поштују и у тој борби да се буде истрајан јер често није довољна једна вегетација да би воћке „оздравиле“. Стандардне препоруке кажу да се први пут воћке штите када опадне већи део листова како би млаз квалитетно покрио стабло, гране и гранчице., и ово прскање је познати и као јесење плаво прскање којим се  воћке штите и од осталих патогена, изазивача болести. У том термину плаво прскање треба обавити с препаратима на бази бакра уз додатак минералних уља а најбоље када опадне 70 посто листова. Тада на воћкама већ има  пуно раница преко којих може да се оствари инфекција, довољно јака да проузрокује штете на воћкама.

Мере за очувања здравственог стања биљке

<u>Шта је с</u> <u>пролећним плавим прскањем?</u>

Треба напоменути да је бољи ефекат овог прскања када се прво одрежу, изнесу из воћњака и запале све болесне гране, гранчице које су током бербе уочене, поберу и сакупе сви мумифицирани плодови који су остали у круни после бербе, покупи лишће испод крошње и такође спале. Круна се орезује веома пажљиво, све заражене гране се одрежу 10-20 цм испод видљиве границе заразе, у здравом ткиву, и рана, ако је грана дебља, премаже пастом од истог тог бакарног фунгицида

У оквиру Интегралне заштите постоје прагови сузбијања гриња, односно присуство гриња до извесне мере смањује интензитет раста и тиме смањује појаву ервиние.

Основна мера сузбијања је да се младар скрати до здравог дела да бактерије не пређу у стабло. На стаблу се јавља једна врста рак рана из које може да цури бакатеријски ескудат. Ако бактерија дође у стабло, нарочито код крушака и дуња, онда се оно мора цело скраћивати..

Чим се примете инфицирани младари, они се секу 40 до 50 цм испод видљивог места развоја болести, јер  се бактрија шири спроводним судовима или се сече до здравог ткива. У Јужном Тиролу препоручују да се пресеци опрље пламеном до 2 минута после пресецања.  Алат ,односно маказе се потапају у 90% алкохол.

Од бактерицида, практично се користе препарати на бази бакра у фази отварања пупољака, а за време цветања или појаве града, 1/3 од регистроване количине препарата.

Erwinia amylovora је патоген који се мора што пре ставити под контролу, са циљем трајног смањивања подручја распрострањења. Међутим, ниједан метод појединачно није довољно ефикасан за заштиту од бактериозне пламењаче. Зато је успешна заштита једино могућа интеграцијом неколико мера, правовремено и добро изведених, и то на ширем подручју, са циљем да се првенствено уклоне извори инфекције и смањи распрострањеност патогена.

У нашим условима потребно је редовно прегледати воћњаке и околину како би открили заражена стабла тј. резервоар инфекције. Ранијим откривањем присуства патогена у воћњаку и околини, веће су могућности да се уклањањем и уништавањем ових извора инфекције спрече тоталне штете. Потребно је административно изоловати површине на којима је болест утврђена и забранити дистрибуцију садног материјала и калем гранчица осетљивих воћака из тог подручја. Уколико је интензитет заразе крошње нижи од 30%, резидбом одстранити заражене делове одсецањем оболелог и наизглед здравог ткива најмање 20 цм испод видљивих промена на кори, тј. од места заразе према здравом ткиву. При јачем интензитету заразе треба одстранити стабло у целини, а уколико је захваћен већи број стабала у воћњаку, као што је случај при ширењу инфекције резидбом или после олујне кише праћене градом, искрчити воћњак у целини. Зеленом резидбом треба одстрањивати све заражене делове, изнети ван засада и спалити. Пажљиво орезивати осетљиве сорте како се не би превише стимулисао нови прираст што повећава ризик од нове инфекције. Стабла глога и дивље крушке у близини засада обавезно треба искрчити. Тако се елиминишу појединачни извори инфекције или читаво жариште које може угрозити засаде у ширем подручју. Веома је значајно да се сви одстрањени делови заражених биљака уклоне из воћњака одмах и спале. Употребљени прибор (маказе, ножеве, тестере) и транспортна средства која су била у контакту са зараженим материјалом морају се дезинфиковати алкохолом или натријум-хипохлоритом (варикина). Током резидбе саветовати резаче да у ризичним подручјима дезинфекцију прибора обаве сваки пут при преласку на ново стабло. На искрченим површинама не подизати засад исте или осетљиве врсте воћака, појачати контролу и ограничити дистрибуцију садног материјала из подручја жаришта инфекције.

Вишак азота утиче на бујан прираст и продужење вегетације, што биљке чини подложним инфекцији.
Превентивно се користе бактерициди на бази бакра, пре и током цветања, у сагласности са системом прогнозе појаве бакетриозне пламењаче. Примењују се мање дозе препарата због опасности од фито-токсичних ефеката. Неконтролисана примена бактерицида има за последицу развој отпорности бактерије на примењене препарате.
Иако су инсекти означени као преносиоци заразе, нарочито у фази цветања, њихово сузбијање се не препоручује због улоге у опрашивању. Од сузбијања инсеката, много је ефикаснија мера уклањање извора заразе и појединачних заражених стабала у ближој околини засада одакле би инсекти могли да пренесу инокулум.