Trulež plodova jabuke

Monilinia fructigena je prouzrokovač truleži jabuke. Neretko se može identifikovati  i na krušci, dunji, šljivi, višnji a ređe na  breskvi, nektarini i kajsiji. Parazitira uglavnom na plodovima, a retko na cvetovima i drugim organima. Infekcija se najčešće ostvaruje na starijim plodovima i to na mestima koja predstavljaju oštećenja od napada insekata. Mladi plodovi su retko meta ovog patogena. Mesta zaraze uočavaju se po smeđe koncentričnim pegama koje se brzo šire a tkivo u okviru tih pega truli. U zavisnosti od temperaturnih vrednosti do propadanja (truljenja) celog ploda dolazi za 7-14 dana. Pojava truleži manifestuje se u voćnjacima i skladištima. Do napredovanja bolesti naročito dolazi po iznošenju plodova iz skladišta.

Patogen obično prezimljava u krošnji drveća ili na površini zemljišta u mumificiranim plodovima. U proleće i leto pri povoljnim uslovima vlažnosti na površini tih plodova formiraju se sporodohije s reproduktivnim organima gljive. Infekcija se prenosi raznošenjem konidija pomoću vetra i insekata. Početne infekcije se javljaju na mestu povreda i rana od insekata, ali se može širiti pomoću micelija s ploda na plod. Sekundarne zaraze se vrše konidijama na primarno zaraženim plodovima, njih ima više u toku jedne vegetacije.

Monilinia fructigena  izaziva i crnu trulež plodova. Zahvaćen plod ima tamnu ili crnu boju. Crna trulež nastaje u tami, pa zato ne dolazi do formiranja reproduktivnih organa gljive. Micelija gljive i kod mrke i crne  truleži prožima plodove i zbog gubitka vode plodovi se sasuše i ostaju u krošnji ili otpadaju na površinu zemljišta. Obično se plodovi koji istrule u skladištu izbacuju van skladišta, ali oni  i dalje predstavljaju izvor zaraze.

U zasadima  intenzivne proizvodnje  gde se redovno vrši zaštita od bolesti i štetočina ovaj patogen ne predstavlja problem. Nezamenjivu meru u borbi sa ovim patogenom predstvlja  zaštita plodova od mehaničkih oštećenja prilikom berbe, kao i primena mera DPP (dobre poljoprivredne prakse) nakon berbe (čišćenje, iznošenje iz zasada i adekvatno uništavanje polomljenih grana, grančica, mumificiranih plodova, lišća i ostalog biljnog materijala, kao i primena bakarnih preparate tokom jeseni u cilju dezinfekcije višegodišnjih zasada). Smanjenje brojnost prezimelih formi insekata i dezinfekcija zasada od prezimelih patogena postiže se primenom  dvokomponentnog preparate (a.m. mineralno ulje + a,m. bakar) u proleće, pre kretanja vegetacije, pa sve do faze mišijih ušiju.