Koje bolesti i patogeni se suzbijaju “plavim prskanjem”

Plavim prskanjem se suzbijaju uzročnici mnogih bolesti, kako voćaka tako i vinove loze. Suzbija se kovrdžavost lista breskve, rogač šljive, monilioze koštičavih voćki (šljiva, breskva, kajsija, višnja i trešnja), pegavosti lišća i krastavosti plodova (Venturia pirina), kruške, antraknoza, kestenjaste pegavosti maline, šupljikavosti lišća i krastavosti plodova kajsije i drugih koštičavih voćki, bakteriozne plamenjače jabuke i kruške, drugih bakterioza
voćaka, ekskorioza vinove loze i drugi uzročnici bolesti biljaka.

Prouzrokovači navedenih bolesti, po završetku vegetacije ostaju u krošnji (pukotinama kore, na pupoljcima, trulim organima, mumijama voćke i drugim skrivenim mestima). Posebno ukoliko su zime blage, patogeni mogu dospeti na osetljive delove voćke i ostvariti njihovu zarazu. Da se infekcije ne bi ostvarile tokom kasne jeseni i blagih zimskih meseci patogeni se moraju uništiti na mestu njihovog prezimljavanja i tako sprečilo da dospeju na osetljive delove voćke. Ako se zaraza ne ostvari tokom zime, zbog niskih temeperatura, prezimeli organi patogena infekciju ostvare vrlo rano u proleće, pre nego što se počne sa proletnjom zaštitom voćaka. Ukoliko se na primer, kod breskve ne spreči da parazit dospe u pupoljke, onda on u njima tokom zime i rano u proleće obavi infekciju mladog lišca, još pre nego što se pupoljak otvori. Dok je list mlad na njemu se zaraza ne
primećuje. Kada se list pojavi iz pupoljka zaraza se uočava, ali je onda kasno da se infekcija spreči. S toga se preporučuje da se “plavo prskanje” obavi blagovremeno u jesen čime će i štetne posledice u proleće biti znatno manje. Zaštita voćaka u jesen obavlja se preparatima na bazi bakra, ona su plave boje, pa kada se voćnjak isprska dobije plavičastu nijansu, po kojoj je ova operacija u zaštiti dobila ime “plavo prskanje”.

“Plavo prskanje” se obično izvodi u novembru. Kod breskve, na primer, to se čini u prvoj dekadi novembra. Najbolje vreme za tretiranje je posle pojave prvih jesenjih mrazeva, kada lišće breskve opadne. Ukoliko se na stablu nalazi puno lišća, prskanje se ne preporučuje jer se, u tom slučaju, na lišću zadrži velika količina sredstva koja bi, inače, trebalo da dospe na grane, grančice i pupoljke i druga skrivena mesta gde se parazit nalazi. Zato je poželjno, ukoliko list sporije otpada, protresti voćku kako bi se ona oslobodila lišća, pa tek onda obaviti “plavo prskanje”.

Mast. ing. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović