Pored industrijski proizvedene bordovske čorbe, može se neposredno pre primene ona i u domaćoj radinosti napraviti.
Za 100 litara jednoprocentne bordovske čorbe potrebno je:
1 kg (za dvoprocentu 2 kg) bakar-sulfata (plavi kamen) 0,4 kg (za dvoprocentnu 0,8 kg) negašenog (živog) kreča ili 1,2 kg gašenog kreča. Negašeni kreč se prethodno zagasi u trostruko većoj količini vode. Od 100 l vode iz bureta odvadi se 10 l da se razmuti kreč, a u drugih 10 l vode da se rastopi plavi kamen. Kada se kreč razmuti, procedi se kroz ređe platno i uz mešanje se sipa u bure sa vodom da se napravi krečno mleko. Kada se plavi kamen rastvori u drugih 10 l vode, sipa se u bure sa krečnim mlekom. Uvek se rastopljeni plavi kamen sipa u bure sa krečnim mlekom, a ne obrnuto (što je u praksi češći slučaj).
Doduše, ništa posebno se neće desiti ni ako se u bure sa rastopljenim plavim kamenom sipa krečno mleko, jedino se takva čorba brže taloži i
nešto je slabijeg kvaliteta. Rastopljeni plavi kamen sipa se u krečno mleko uz mešanje. Kada se to završi, čorba je spremna za upotrebu. Bordovska čorba se koristi sveže pripremljena, odmah posle pripreme. Stajanjem ona gubi fungicidno dejstvo. Međutim, čorba se može stabilizovati dodavanjem 250 g šećera na 100 litara čorbe. Tako stabilizovana, pri normalnim uslovima, zadržava svoju aktivnost nekoliko dana.
Od otkrića (1885.) bordovska corba je bila jedini fungicid za zaštitu sve dok nisu otkriveni prvi organski fungicidi.
Mast. ing. polj. za zaštitu bilja Dušan Stojanović
Stojanović Dušan
Stojanović Dušan