Dobrobit i ponašanje životinja

Dobrobit i ponašanje životinja

Sistem gajenja ili nege treba da zadovolji životinjske potrebe, a cilj je da se održi fizičko i mentalno blagostanje životinja.

Dobrobit životinja može se meriti  indikatorima koji uključuju ponašanje, fiziologiju, dugovečnost i reprodukciju. Poznavanje ponašanja životinja je važan faktor  pri odgajivanju i rukovanju  sa  životinjama jer im ublažava stres, a odgajivača štite od neželjenih nezgoda. Kod životinja uočavamo dva tipa ponašanja:

• urođeno ponašanje – evolucijom definisani sistemi za preživljavanje jedinke koje su specifične za svaku vrstu životinja
• naučeno ponašanje – zavisi od individualnog iskustva tokom odgajivanja životinja

Urođeno ponašanje  goveda: Goveda su društvene životinje, žive u krdima, a prirodna selekcija ih je usmerila da štite krdo od predatora ili da se odluče na uspešan beg. Veoma je izraženo uspostavljanje društvenog  poretka, tako da borbama za dominaciju uspostavljaju vođu krda.  Goveda se ne smeju gajiti razdvojeno; bikovi koji su gajeni odvojeno mogu napasti ljude jer zbog uspostavljanja dominantnosti  često ne razlikuju ljude od članova krda. Uvođenje novih nepoznatih  grla uvek rezultira borbama za uspostavljane nove hijerarhije. Oko 30 minuta je potrebno za oporavak od stresa. Krave identifikuju svoju telad  mirisom, a stariju telad i vizuelno- auditornim prepoznavanjem. Dominantni članovi krda se identifikuju mirisom, kao i jedinke spremne za parenje. Životinja koja je izložena stresu oslobađa feromone kroz urin, pljuvačku i druge mehanizme upozoravajući druge jedinke na svoje stanje. Vid goveda je širokog opsega zarad primećivanja predatora. Slaba je percepcija dubine i spor fokus. Bolje razlikuju boje dužih talasnih dužina (žutu, narandžastu, crvenu), nego kraćih (siva, zelena). Najbolje se kreću pri difuznom svetlu. Zbog loše percepcije dubine, goveda će izbegavati da pređu preko senke ili odvodnog kanala. Goveda imaju limitiranu vokalizaciju definisanu prirodnom selekcijom, gde se uglavnom oglašavaju goveda pod stresom i izdvojena iz krda. Treba izbegavati buku, vikanje je stresnije po životinju nego lupanje metala. Ćud različitih rasa goveda se razlikuje i prenosi se genetski i zbog toga rukovanje grlima treba prilagoditi rasi.

Naučeno ponašanje goveda: Goveda imaju dobro kratkoročno i dugoročno pamćenje, sposobna su da prepoznaju ljude koji su na njih uticali pozitivno ili negativno. Pozitivni postupci rukovanja moraju se provesti od vremena rađanja teleta, sprečavajući ih da steknu averziju prema prisustvu ljudi. Dva osetljiva perioda su nakon rođenja i odlučivanja. Dobro se prilagođavaju ponovljenim bezbolnim procedurama. Način gajenja ima veliki uticaj na ponašanje goveda. Zbog toga moramo promovisati promene u rukovanju na farmi, obezbeđujući učestalije pozitivne interakcije između ljudi i životinja što može dovesti do boljeg života životinja i lakšeg postupanja sa životinjama.

Gordana Vujaklija, savetodavac za stočarstvo

PSSS ,,Poljosavet” doo Loznica