Održavanje zemljišta u vinogradu

Виноградарска производња је као и цела пољопривреда осетљива на климатске промене и захтева одређене мере којима је  циљ очување земљишта за будуће генерације. У националном Извештају о утицају климатских промена на сектор пољопривреде са предлогом мера адаптације, наведене су мере одрживог управљања земљиштем као важна решења против негативних утицаја промена климе. Једна од тих мера односи се на затрављивање у виноградима. Овом мером постиже се:

– спречавање ерозије на нагибима

– одржавање структуре земљишта

– побољшање плодности земљишта

– повећање садржаја азота у земљишту

– смањење развоја корова

– позитиван утицај на биодиверзитет

Коришћење покровних усева у виноградима има низ предности. У међуредном простору на нагибима обавезно се примењује затрављивање због смањења ерозије.

Следећа корист од покровних усева је и додавање органске материје земљишту. Ако су махунарке присутне  у смеши биљака које се користе за затрављивање, оне имају способност да фиксирају атмосферски азот у својим биљним ткивима. Заједно са корењем махунарки, бактерије претварају атмосферски азот у облик који биљке могу да користе.

Затрављивањем се делимично контролишу неке коровске биљке, тако што се такмиче са покровним усевима за светлост, влагу, хранљиве материје и простор што може бити посебно корисно за сузбијање раста једногодишљих корова. Осим тога покровни усеви и њихови остаци делују као малчеви или физичке баријере за гушење корова, спречавање клијања и раста семена корова и снижавање температуре земљишта.

Покровни усеви поспешују инфилтрацију воде, побољшавајући структуру земљишта и смањују заптивање и стварање покорице на иначе голој површини обрађеног земљишта у винограду. Ако се травним покривачем управља тако да се искључује обрада земљишта већ се обави ваљање помоћу ваљка, малч који остане на површини ће такође смањити испаравање воде из земљишта током летњег раста покровних усева.

За затравњивање се могу користити различите травне смеше које треба да задовоље следеће услове: да су што богатије врстама које су типичне за дато подручје као и да садрже легуминозе. Неке од врста које се могу користити су: енглески љуљ, италијански љуљ, овас, црвена детелина, бела детелина, права ливадарка, грашак, црвени вијук.

Заснивање травњака се може обавити у различито време у зависности од временских услова. Сетва смеше трава може бити током касног лета тј. половина августа па до краја септембра јер је земљиште у то време топло, сетва може бити и у рану јесен ако је топло током октобра као и у пролеће тј. март или април.

Травни покривач у винограду може бити стални или повремени. Код сталног травног покривача засејава се целокупна површина винограда (редни и међуредни простор) и он се одржава сталним кошењем (више пута током вегетације). Ово се пре свега препоручује на великом нагибу терена. Као стални  травни покривач може бити и онај који се формира само у међуредном простору и такође одржава кошењем али се простор у реду обрађује ради уништавања корова. Повремени травни покривач подразумева засејавање трава у међуредном простору винограда, наизменично сваки други међуредни простор (у једној години се засејавају парни простори, а у следећој непарни). У овом случају се травни покривач уноси у земљиште плитком обрадом и служи као зеленишно ђубриво, или се може обавити кошење па се покошена маса остави у виду малча. Сматра се да овакав начин затрављивања даје најбоље резултате у винограду и да се они позитивно одражавају на целокупну микроклиму, биодиверзитет, принос и квалитет грожђа.

Осим бројних доказаних предности, постоје и недостаци примене травног покривача као што су: повећање трошкова рада  и времена око одржавања, већи су трошкови у смислу цене травних смеша и потребне количине за одређену површину, расте ризик од измрзавања (отежава се кретање ваздуха и смањује се количина сунчевог зрачења на тлу) као и опасност од кртица, волухарица и штетних инсеката а представља и конкуренцију  виновој лози за воду и хранљиве материје.

У земљама западне Европе затрављивање се користи у хумиднијим (влажнијим) подручјима са 800 мм падавина годишње, које су правилно распоређене. У Србији се затрављивање препоручује у засадима који имају системе за наводњавање или у оним који су подигнути на већим нагибима како би се смањила ерозија земљишта.

Ако се донесе одлука о затрављивању винограда било којим системом мора се водити рачуна да се оно не сме обавити у почетним годинама после садње, а никако у првој години док се добро не развије коренов систем  и не формира узгојни облик да не би дошло до слабијег развоја чокота и такмичења за воду и хранљиве материје.

У европским земљама постоје додатна агроеколошка плаћања, а у нашој земљи у оквиру ИПАРД 3 програма за период 2021-2027. године прописана је Мера 4 – Агро-еколошко-климатска  мера и органска производња и очекује се њена акредитација. У Правилнику за ову меру је дефинисана операција 2 која се директно односи на користи од затрављивања у виноградима (и вишегодишњим засадима). Виноградарима би на име ове операције био доступан у целости износ подршке од 332,40 евра по хектару годишње, уз поштовање одређених услова као што су: мин. површина винограда 0,3 ха, обавезна обука корисника, парцеле уписане у Виноградарски регистар и добровољно прихватање обавезе затрављивања у трајању од мин. пет година.

Васић Весна,  ПССС Јагодина