Prirodni neprijatelji štetnih stenica

Природни  непријатељи  штетних стеница

На  подручју  Мачванског региона бележи се изразито висока активност штетних стеница. Међу доминантним  врстама  истиче се зелена повртна стеница (Nezara viridula) и браон мрамораста стеница (Halyomorpha halys). Повољни  временски  услови  изузетно  погодују развоју ових инвазивних штеточина, те је њихово присуство регистровано у бројним  ратарским и повртарским усевима, као и у воћарским засадима. Наведене штеточине  су изразито  полифагне, а штете наносе исисавањем  биљних сокова из свих надземних делова биљака, при чему са економског аспекта највеће штете узрокују оштећујући  плодове, који губе на квалитету и постају тржишно неупотребљиви.

Прегледом  усева соје на локалитетима у Мачви  регистровано је присуство паразитираних јаја повртне стенице. Прелиминарна  идентификација  еклодираних  јединки, базирана на морфолошким  карактеристикама, показала је да су паразитирана јаја последица активности паразитоида из рода Trissolcus (Hymenoptera). У оквиру рода Trissolcus  постоји неколико врста које се примењују у биолошком сузбијању штетних стеница попут: Trissolcus basalis, T. thyantae i T. brochymenae i T. euschisti,, док се управо Trissolcus basalis  истиче као најзаступљенији и најважни природни непријатељ N. viridula.  Литературни подаци истичу да је ова врста регистрована на Европском континентну, али и у нашем поднебљу, те да поред  зелене повртне стенице паразитира  јаја и других штетних Hemiptera (Euschistus servus, Podisus maculiventris ), али и јаја браон мраморасте стенице која у нашем агроекосистему све више добија на значају.

Врста T. basalis  је у свету широко распрострањена и важан је представник бројних природних биоценоза. Поред тога, присутна је у свим усевима које настањује зелена повртна стеница, па се неретко сусреће у усевима пшенице, кукуруза, сунцокрета, соје и других легуминоза, али и у засадима поврћа и воћа.

Врста припада фамилији Scelionidae и попут других представника рода Trissolcus  одликује се малим димензијама тела (≈2 мм). Најчешће је црне боје са главичастим антенама, које су нарочито изражене код женки. У питању је солитарни ендопаразит који спада у групу паразитоида, јер паразитира јаја других инсеката. Женка приликом овипозиције легалицом пробија хорион јајета домаћина и полаже своја јаја. Након завршене овипозиције женка осице семиохемикалијама обележава паразитирана јаја. Врста комплетан циклус развића завршава унутар јајета домаћина, при чему из паразитираног јајета најпре еклодирају мужјаци, а затим женке. Непосредно након еклозије имага  започиње размножавање. Trissolcus basalis  се успешно примењује као  биолошки агенс у Аустралији, Новом Зеланду, Сједињеним  Америчким  Државама али и на Европском континенту (Италија, Француска, Холандија).

Дипл.инж.заштите биља Сања Поповић