Toplotni stres kod krmača

Топлотни стрес код крмача

Свиње су изузетно осетљиве на високе температуре. Разлози за ову повећану осетљивост у односу на друге животињске врсте леже у чињеници да свиње немају функционалне знојне жлезде те због тога хлађење знојењем није опција а плућа су релативно мала у односну на масу тела тако да је велики проблем решити се такозване унутрашње топлоте тела.

Топлотни стрес код крмача је увек актуелна тема у летњим месецима. Сведоци смо да се температура повећава из године у годину а поготово у летњем периоду у последњих неколико година, тако да ове године у јулу месецу имамо чак екстремно високе температуре које су у многим деловима наше земље прелазиле 40 степени целзијуса.

Уз овако екстремне врменске услове и екстремно високе температуре велики је изазов одржати амбијенталне услове у технолошким границама на фармама свиња.

Оптимални темепературни условима на фармам свиња по кетегоријама би били следећи:

• Прасад на сиси 30 до 38 степени
• Прасад у одгоју 25 до 30 степени
• Свиње у тову 16 до 18 степени
• Крмаче и неарстови 16 до 18 степени

Ако пажљиво проучимо горе наведене температуре, сложићемо се да је највећи изазов регулисати температуру у прасилишту, с обзиром да су оптимални темепературни услови за крмаче у распону од 16 до 18 степени а за прасад 30 до 38 степени.

Најосетљивији период за крмаче је непосредно пре и непосредно после прашења. У овим периодима крмаче су додатно оптерећене величином плодова као и самим актом прашења. Ови процеси код крмача изазивају физиолошко повећање количине топлоте животиње и самим тим ризик од прегревања је већи те је у овом периоду изузетно важно обезбедити оптималне температурне и друге амбијенталне услове на фарми.

Уколико не обезбедимо оптималне услове, суочићемо се са низом других проблема како у одгоју крмача тако и у одгоју прасади на сиси.

За сваки степен спољашње темепературе преко 21 степен Целзијуса, крмача конзумира 100г хране мање, тако да на спољашњој темеператури од 30 степени Целзијуса крмача конзумира око 1кг хране мање од оптималног. У овом случају имамћемо мању производњу млека, самим тим и слабији прираст прасади.

Други проблеми ће се односити на саму крмачу у облику повећане потрошње резерви масти саме крмаче, што ће довести до слабије и лоше кондиције и смањења телесне масе, повећаног ризика од настајања болести због слабости организма, као и проблема са плодношћу у следећем циклусу.

Како бисмо сачували производњу на високим нивоу и спречили настанак губитака врло је битно обезбедити или се бар потрудити да температурни и амбијентални услови на фарми буду у оптималним или што ближе оптималним условима.

Неколико савета за смањење топлотног стреса на фармама

• Обезбедити редовно проветравање односно измену ваздуха у објектима
• Обезбедити довљно простора за животиње
• Обезбедити довољно свеже воде за животиње
• Појачаном вештачком вентилацијом на фарми
• Постављањем различитих расхладних уређаја (додтани вентилатори, хладни тушеви)
• Водити рачуна о квалитету хране

Ненад Стијимировић, дипл. инж. сточарства