Pravilna berba u cilju smanjenja mikotoksina na voću

Mikotoksini su produkti gljivica koji se nalaze na biljnim delovima plodova kojim se hranimo. Mnogo su opasniji po zdravlje i od značajno korišćenih pesticida, jer, neki od njih, napadaju ceo organizam, od nervnog sistema pa na dalje. Ne retko mogu imati i kancerogena svojstva. Mikotoksini se teško prepoznaju. Na prvi pogled, ukoliko rod voćnih zasada “deluje” iznureno, bolesno, odavno ubrano, ili je lako uočljiv početak truljenja plodova, sve može biti znak prisustva mikotoksina. Takođe, crvljivi plodovi su posebno podložni, jer crvi probijaju opnu i na taj način omogućuju “otvorena vrata” za ulazak i razvoj gljivičnih patogena. Kada se pravilno suzbija, gljivične bolesti se vrlo teško razvijaju, a ukoliko nema gljiva na plodovima, nema ni prisustva mikotoksina.
Od momenta zrenja plodova važno je voditi računa da ne dođe do pojave plesni, truljenja samih plodova, kako na površini, tako i na mezokarpu, kao i na košticama plodova,ili samim jezgrama ( primer kod oraha, lešnika, kajsije i sl.) To je jedan od uslova postizanja dobrog kvaliteta plodova, posebno zdravih jezgara ploda, i odsustvo širenja mikotoksina.
Kontaminacija plodova voćaka, ali u tom pogledu, i prerađevina od navedenih plodova ( sokovi, džemovi, pekmezi, kaše, gazirana i negazirana pića od plodova voćaka…), osim velikog rizika po zdravlje ljudi( usled upotrebe zaraženih plodova), dovodi i do značajnih ekonomskih gubitaka u privredi.
Primarna mesta za nastanak i razvoj mikotoksina su povrede na plodovima koje nastaju tokom branja i pakovanja plodova. Osim toga, patogen može da prodre preko lenticela, što je potencijalna mogućnost najviše kod prezrelih plodova, ali i kod onih voćaka koje su bile izložene stresu ( uticaj ožegotina, grada i drugih elementarnih nepogoda, ili, pak prekomerno zalivanje u sušnom periodu.
Uz sprečavanje prvih, neposrednih oštećenja plodova tokom berbe, pakovanja i transporta, veoma je bitno uneti obrane plodove što pre u prohlađena skladišta. Prethodno, ne bi trebalo izostaviti obaveznu dezinfekciju skladišta. Za ovu namenu najviše se koristi hlor ili , pak, natrijum-o-fenilfenat u koncentraciji 0.3-0.5 %. Takođe, primena fungicida pre berbe uz adekvatno poštrovanje karence, može smanjiti pojavu zelene plesni na plodovima jabuke.
Plodovi se mogu pakovati u drvenu, plastičnu i kartonsku ambalažu.
Jedna od prednosti drvene je nepropustljivost, manipulativnost i dugotrajnost, ali je, uglavnom, teška za nošenje, često dovodi do povreda samih plodova, a samim tim povećava se mikrobiološka aktivnost patogena. Kartonska ambalaža je laka za nošenje, prilagodljiva je svojim oblikom i veličinom, ali je propustljiva i kratkotrajnija. Plastični sudovi su najbolji, ali i najskuplji za ovu namenu, što se može kompenzovati njihovom dugoročnom upotrebom. Radi marketinga i atraktivnosti u plasmanu, distributeri u poslednje vreme nastoje da pakuju jedan ili više proizvoda u kutije različitih veličina i oblika, obavijene folijom koja duže čuva svežinu. Na taj način se olakšava transport, smanjuje se mogućnost oštećenja, ali i prljanja plodova, i smanjuju gubici do konačnog plasmana plodova.
Na plodovima obranih voćaka tokom čuvanja može se pojaviti više oboljenja. Pojedina vode poreklo od infekcija ostvarenih još u voćnjaku, dok su druge zaraze povezane sa aktivnostima pri manipulaciji, tokom čuvanja i transporta obranog roda. Neminovno za mnoga oboljenja najveći uticaj imaju uslovi pri čuvanju i prodaji plodova voća. Ukoliko su skladišta za kratkoročnije čuvanje ili, pak hladnjače neadekvatno pripremljene i funkcionalno osposobljene, što omogućuje pojačanu pojavu gljivičnih bolesti, skladišteni plodovi lako mogu biti neupotrebljivi razvojem više fizioloških oboljenja odnosno skladišnih bolesti

dipl.inž.Todorović Magdalena

PSSS Kuršmlija