Poljoprivredna gazdinstva i menadžment

Poljoprivredna gazdinstva i menadžment

U privredi i društvu postoje različite delatnosti, kao što su: industrija, medicina, poljoprivreda, rudarstvo, trgovina, hotelijerstvo i turizam, obrazovanje, zdravstvo, kultura, državna administracija, javna preduzeća.
Svaka od ovih oblasti ima svoj menadžment, koji koristi naučna saznanja opšte nauke o menadžmentu usklađene sa karakteristikama u radu pojedinih oblasti. Tako se pored opšteg menadžmenta, javljaju takozvani specijalizovani, odnosno granski menadžmenti između kojih je i menadžment u poljoprivredi.
Menadžment u poljoprivredi se deli u dve kategorije:
1. Strateški menadžment
2. Operativni menadžment
Strateški menadžment je značajan za dugoročno poslovanje i plansko vođenje ekonomije poljoprivrednog gazdinstva.. Predstavlja donošenje poslovnih odluka od značaja za buduće poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Donošenje strateških odluka na poljoprivrednim gazdinstvima se uglavnom zasniva na određivanju strukture proizvodnje u narednom periodu. U poljoprivredi, za razliku od drugih privrednih grana nije lako i brzo menjati strukturu proizvodnje zbog čega je i odgovornost menadžmenta, odnosno nosioca poljoprivrednog gazdinstva koji donosi odluke veoma velika. U nekim sektorima poljoprivrede, kao što je voćarstvo ili vinogradarstvo, ciklus proizvodnje je dugoročan, pa je za preorijentisanje proizvodnje prema tržišnoj tražnji u kraćem roku nemoguće. Zato su i strateške odluke nosioca gazdinstva, odnosno poljoprivrednog prozvođača koji je ujedno i menadžer, bitne za dugoročno pozitivno ekonomsko poslovanje poljoprivrednog gazdinstva. Donošenje strateških odluka zahteva od menadžera gazdinstva definisanje vizije i misije gazdinstva, poslovnih 5 ciljeva, analizu raspoloživih resursa, analizu okruženja i odlučivanje o strategiji proizvodnje (strukturi, obimu,plasmanu proizvodnje,…). Operativne odluke se donose na kraći vremenski period od strateških odluka. Donošenje odluka na poljoprivrednom gazdinstvu treba da se zasniva na evidentiranju koje treba da kontroliše upotrebu resursa i da se njima upravlja.
Da bi u svakom trenutku znao kuda ide njegov biznis, proizvođač ( menadžer) mora da ima jasnu sliku o svojoj trenutnoj poziciji.
Osnovni razlozi vođenja evidencije na farmama su:
– Poređenje sa predhodnim godinama i sa drugim sličnim gazdinstvima;
– Da se olakša planiranje budućih aktivnosti i donošenje pravih poslovnih odluka;
– Da se izmeri finansijski uspeh u poslovanju gazdinstva.
Vođenje evidencije na nekom poljoprivrednom gazdinstvu može biti od koristi pri donošenju ispravnih odluka u zavisosti da li su podaci tačnii.
Svako gazdinstvo (farma) je jedinstveno i specifično, kako u pogledu resursa kojima raspolaže, tako i u pogledu sposobnosti onoga ko donosi poslovne odluke.
U praksi se često dešava da farmeri koji vode knjigovodstvo precene prihode svoje farme i podcene ukupne troškove (troškove proizvodnje i troškove života članova farme). U ovakvim situacijama sve odluke koje budu donete na osnovu ovih evidencija biće pogrešne i mogu ostaviti dugoročne posledice na poslovanje farme.
Pogrešne odluke koje mogu biti donete na ovaj način u poljoprivredi se pre svega odnose na strukturu proizvodnje (pogrešan odabir linija proizvodnje), šta proizvoditi, koje inpute koristiti, koliko koristiti pojedine inpute, koje oblike finansiranja koristiti, kako i gde prodati proizvode. Jednom formirane odluke treba kontinuirano analizirati i eventualno korigovati ukoliko to zahtevaju važeći tržišni uslovi. Razlozi zbog kojih su odluke podložne analizi i korekcijama su pre svega kretanje tržišnih cena koje može biti mesečno, nedeljno, dnevno.
Zavisno je od mnogih faktora:
od klimatskih uslova,
agrarne politike,
odnosu uvoza i izvoza
kao i od ostalih faktora koji utiču na ponudu i potražnju nekog poljoprivrednog proizvoda.
Drugi faktor koji u velikoj meri utiče na korekciju odluka su razvoj novih sorata, sredstava za zaštitu bilja, dopuna stočnoj hrani, savremenija mehanizacija, alati i priključne mašine.
Promene koje se odnose na pojavu novih zakona u poljoprivredi, zštiti životne sredine, uredbe, zakoni, takođe mogu uticati na korekciju unapred donešenih odluka.
Na osnovu karakteristika odluka koje poljoprivredni proizvođač/menadžer na poljoprivrednom gazdinstvu mora da donese, definišu se i karakteristike menadžera poljoprivrednog gazdinstva:
Sposobnost da organizuje i izvršava zadatke i ciljeve koje postavlja u dogovoru sa članovima svog domaćinstva,
Dobro razume agrotehnološke i ekonomske aspekte proizvodnje i prodaje poljoprivrednih proizvoda,
Sposobnost da komunicira sa okruženjem kako bi obezbedio kvalitetne informacije neophodne za poslovanje i
Da na bazi prikupljenih informacija donosi kvalitetne odluke u poslovanju.

Dragan Kolčić