MUŠMULA (Mespilus germanica L.)

Мушмула (Mespilus germanica L.) је врста воћака која је представник групе јабуастог воћа у које спадају још јабука, крушка и дуња. Стара је воћна врста која је према писаним подацима гајена у античкој Грчкој и Риму. Сматра се да потиче са Кавказа одакле је ширењем преко Грчке и Рима дошла на Балканско полуострво. Званична статистика не региструје податке за мушмулу, али се процењује да у Србији има око 200.000 стабала.

Мушмула успева у јако неповољним условима без опасности од измрзавања обзиром да цвета током маја месеца,дајући високе приносе и квалитет плодова. Плод мушмуле се користи за јело и прераду у смекшаном стању од давнина, пре свега због својих хранљивих и лековитих својстава. Гњили плодови потпомажу функције органа за варење, пре свега због великог садржаја танинских и пектинских материја. Недозрела мушмула због повишеног садржаја танина који стежу слузокожу користила за заустављање крварења усне дупље и десни. У случајевима потребе стезања ткива и протвивупалног деловања користи се лист мушмуле због веома високог садржаја танина. Лист мушмуле се користи за справљање разних мешавина чајева.

Плод мушмуле је специфичног изгледа, углавном лоптастог облика, покожица је мрка са израженим остацима чашице, покожица је тврда и незнатно храпава.Месо плода док није гњило је светло браон (крем) боје, а када угњили је тамно браон и изгледа као паста.Има слатко накисео, пријатно освежавајући укус и дискретну арому. Плодови себеру у новембру и децембру после јаче слане, а користе се за јело и различите видове прераде (припремање паста, мармелада, џемова, ликера и ракије) кад угњиле две до шест недеља после бербе.

Стабло мушмуле подноси до ( -20^ОС) и мада јој највише одговарају виноградарске зоне успешно се може гајити до 700, чак и 1000 метара надморске висине. Одговарају јој различити типови земљишта, али најбоље резултате даје на плодним и кречним, а најслабије подноси збијена и претерано влажна земљишта. Може се калемити на дивљу крушку, оскорушу, бели глог и дуњу. Подлогу треба бирати према типу земљишта, тако да је на дубоким земљиштима мушмулу најбоље користити калемљену на дивљој крушци, на сиромашним на оскоруши, на сувим плитким и кречним на белом глогу, а на плодном и структурним калемљеним на дуњу.

Агротехника мушмуле није захтевна, резидба је минимална и своди се на проређивање грана и гранчица. Мушмула је врставеома отпорна на болести, тако да се практично може гајити без хемијске заштите, што је сврстава у ред високо вредне биолошке хране. Веома је  захвална за органски начин гајења. Мана јој је велика осетљивост на бактериозну пламењачу која је један од главних чинилаца слабог ширења и гајења на окућницама и хоби варијантама.