Interesantne sorte za crvena vina

  • This topic has 0 odgovora, 1 glas, and was last updated 2 meseci ranije by Vasić Vesna.
Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #586354
    Vasić Vesna
    Učesnik

       

         Марселан – сорта настала у Француској, где се и највише гаји уз стално растућу динамику ширења у новим виноградима. Иначе је уведена у сортне листе Бугарске, Хрватске, Италије, Португалије и Шпаније. Код нас се спорадично гаји у виногорјима централне Србије и Војводине.

      Бујна је сорта, сазревање грожђа је позно, у трећој епохи а даје средњи принос  8000-12000 кг/ха. Марселан има велики родни потенцијал, веома су родна и базална окца те се може кратко орезивати и гајити на кордуницама. Погодују му лака, пропусна, умерено плодна и умерено карбонатна земљишта. Добро подноси ниске зимске температуре и позне пролећне мразеве и има добар афинитет са већином лозних подлога. Мало је подложан нападу сиве плесни и није нарочито осетљив на пепелницу и гриње.

      Карактеристике шире – има добар потенцијал накупљања шећера уз висок ниво киселина. Шира садржи 20-24 % шећера и 6,5-8 г/л укупних киселина. Рандман сока је мали- потребно је приближно 160 кг грожђа за 100 литара шире.

      Карактеристике вина – Марселан даје обојена, типична вина одличног квалитета. Вина се одликују изразитом аромом црвеног воћа, пуног тела врло занимљиве структуре-доста лаких танина без горчине захваљујућу чему су вина погодна за старење.

               Малбек – сорта води порекло из југозападне Француске. У тој земљи виногради са овом сортом заузимају површину преко 7500 хектара, а на већим површинама Малбек се гаји у Италији, Шпанији, Чилеу, Аргентини. Код нас се спорадично гаји у Фрушкогорском и појединим виногорјима централне Србије.

      Веома је бујна сорта, па јој бујност треба регулисати великом густином садње и коришћењем слабобујних подлога. Грожђе сазрева средње позно до позно, крајем II или почетком III епохе (када и Мерло). Средње приносна сорта,  8000-12000 кг/ха. Боље резултате даје са нешто дужом резидбом, лукови се орезују на 8-10 окаца. Погодују му глиновито кречна, сува земљишта али даје одличне резултате и на растреситијим песковито иловастим или плодним каменитим земљиштима. Воли топлу и суву климу. Прилично је осетљив на зимске мразеве током првих година након садње, касније када се биљке довољно развију добро подноси ниске зимске температуре.  Малбек је остљив на пламењачу, осредње на пепелницу а отпоран је на сиву плесан.

      Карактеристике шире – има добар потенцијал накупљања шећера уз осредњи садржај киселина. Шира садржи 20-24 % шећера и 6-7,5 г/л укупних киселина.

      Карактеристике вина – уз добро регулисан принос, ова рана сорта може да произведе прилично обојена, ароматична и танинска вина са добрим потенцијалом за одлежавање. Вина су веома добре структуре, воћнозачинска мада понекад са недовољно киселина. На рсатреситом тлу даје мирисна заокружена вина са слатким, меким танинима. Производња розе вина такође даје добре резултате.

       Шираз – вероватно води порекло из северног дела реке Роне. Ова сорта је уведена на сортне листе многих европских земаља а највише се гаји у Француској где заузима површину преко 65.000 ха. Знатне површине заузима и у Шпанији а ван Европе у Аустралији и Аргентини.

      У Србији се гаји на подручју централне Србије и у Војводини. Бујна је сорта, сазрева средње позно до позно крај II и почетак III епохе. Сорта има кратак период сазревања  па je оптимални период бербе кратак. Принос је добар и уједначен, код неких клонова чак и висок али је онда квалитет грожђа и вина незадовољавајући.

      У већини случајева нарочито у топлијим крајевима орезује се кратко на кондире од 3-5 окаца. Одговарају му умерено плодна, растресита и аерисана земљишта а иначе није осетљив на пламењачу  али јесте на сиву трулеж, посебно при крају периода зрења.

      Карактеристике шире – има добар потенцијал накупљања шећера уз нешто мањи ниво киселина.

      Карактеристике вина – Шираз може дати висококвалитетна црвена вина са прилично високим степеном алкохола, која су погодна за старење. Ова сорта даје врло ароматична, фина, танинска, сложена вина – у  којима доминирају ароме зачина, љубичице, маслина итд. Вина су са релативно ниском киселошћу и имају интензивну боју плавих тонова. Погодан је и за справљање розеа изражене воћности, а такође се могу добити и посебно воћна и занимљива вина за мешање, купажирање са мање ароматичним винима других сорти.

       

       

      Саветодавац за воћарство и виноградарство

      Весна Васић

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.