NAJČEŠĆE BOLESTI PŠENICE I MOGUĆNOSTI SUZBIJANJA

Zaštita pšenice od bolesti i štetočina počinje pri proizvodnji i doradi semena, a završava u skladištu nakon žetve. Semenski usevi moraju biti uspešno zaštićeni od bolesti i štetočina, pre svega karantinskih.

Najčešće bolesti na pšenici su:

1. Bolesti koje napadaju klasove i zrna: <i>Ophiobolus graminis, Fusarium nivale, Ustilago tritici, Tilletia tritici, Tilletia laevis, Erysiphae graminis, Septoria nodorum, Fusarium spp;</i>
2. Bolesti koje napadaju mlade biljke: <i>Septorium nodorum, Fusarium nivale, Helminthosporium sativum, Pythium sp.</i>i druge.
3. Bolesti osnove busena i korena: <i>Rhisoctonia solani, Cercosporella herpotrichoides, Fusarium nivale, Fusarium roseum, Pythium sp., Basidomicetes sp.</i>
4. Bolesti lista, rukavca lista i stabljike: <i>Heminthosporum gramineum, Erysipae graminis, Septoria tritici, Septoria nodorum, Puccinia triticina, Puccinia graminis.</i>

Pri razmatranju bolesti pšenice daju se prvo podaci o specifičnoj grupi zajedničkih parazita, koji zaražavaju koren i vlat svih žita, ali su najčešći i najrašireniji na pšenici. Iako su posledica zaraze svih vrsta šturost i sterilnost klasa, lomljenje i poleganje biljaka, paraziti često ostaju nezapaženi u prvim prolećnim mesecima.

Poleganje pšenice (Cerosporela herpotrichoides)

Gljivica kao uzročnik zaraznog poleganja pšenice. Simptomi: Znaci bolesti zapažaju se rano u jesen. Na delu vlati prvog i drugog internodija razvijaju se svetlo-smeđe pege izdužene i oivičene tamno-smeđim oreolom, pa imaju izgled “sitnih očiju”, poznate pod nazivom “očice”. Zaraza je uočljivija već kod razvoja 3 do 5 lista u zoni vlati gdje su fiksirani listići. Gljiva prodire preko rukavaca u tkivo stabljike i kao što je navedeno formira karakteristične pege. Parazit se razvija dužinom vlati, stvarajući izdužene svetle pege 1 do 5 cm, čija je dužina oivičena smeđom marginom, tako da bolest dostiže do nivoa klasa koji najčešće ostaje u rukavcu. Propadanje i polijeganje usjeva koje uzrokuje ova gljiva ne razlikuje se od simptoma koje izaziva <i>Ophiobolus graminis</i>. Patološko poleganje žita praćeno je pojavom navedenih simptoma za razliku od fiziološkog poleganja koje je posledica delovanja neparazitskih zemljišnih i atmosferskih faktora (preobilno đubrenje azotom, olujne kiše, nepravilna obrada, što izaziva debalans između korenovog sistema visine stabljike i mase klasa). Dokazano je da vreme setve i gustina useva utiče na intezitet infekcije.

Više informacija o aktuelnim tretmanima zaštite pšenice možete pronaći na sajtu prognozno-izveštajne službe<u> </u><u>pissrbija.rs</u>.

Za portal uredio: Bojan Mijatovi, dipl.inž. zaštite bilja

PSSS Beograd