Ovaj patogen se javlja u svim proizvodnim područjima gde se šećerna repa gaji. U povoljnim uslovima za razvoj, ova bolest može dovesti do smanjenja prinosa korena i do 30 %, dok se sadržaj šećera u korenu smanjuje za 1-4 %.
Pored šećerne repe repe ovaj patogen napada i spanać, blitvu, cveklu, stočnu repu kao i većinu divljih vrsta iz roda Beta. Simptomi se javljaju uglavnom na listu ali mogu biti prisutni i na lisnim drškama, cvetonosnom stablu i glavi korena. Prvo se javlja na starijem lišću rozete u vidu sitnih, okruglih sivkastih pega koje su oivičene crvenkastim oreolom. Starenjem lišća pege postaju krupnije i lišće postepeno opada. Pored lisne masde, napadu su podložni i cvet i plod što može dovesti do sterilnih cvetova, pa je plod bez semena.
Patogen prezimi u zaraženim biljnim ostacima. U povoljnim uslovima vlage i temperature ostvaruju se zaraze. Patogen prodire u list putem stoma. Kišoviti period tokom jula, avgusta i septembra predstavlja povoljne uslove za razvoj ove bolesti. Optimalna temperatura za sporulaciju, klijanje i prodiranje patogena je 25-35 stepeni.
U cilju zaštite od ovog patogena, preporuka je setva tolerantnih sorti, poštovanje plodoreda, duboko zaoravanje žetvenih ostataka. Sa prvom simptomima zaraze, preporuka je hemijski tretman kombinacijom preventivntivnih i sistemičnih fungicida koji su registrovani za ovu namenu.
Mihailović Tamara
Mihailović Tamara