LEKOVITO BILJE NA MALIM POVRŠINAMA

<p style=”text-align: center;”></p>
     Иако знамо да производња лековитог биља на великим површинама земљишта уз адекватну примену механизације обезбеђује јефтинију сировину, производња на малим површинама има извесне предности. Пре свега у ту сврху, у зависности од прерађивачких капацитета и расположиве радне снаге, површине за производњу лековитог биља се најчешће крећу од 10 до 20 ари.
Уколико произвођач не поседује велике површине, а поседује или је у намери да обезбеди минимум опреме и сопствену радну снагу, тада производња на малим површинама може имати одређене позитивне предности као што су:
• На време обављање радних операција – често је јако важно да се током гајења лековитог биља на време заврши одређени посао (сетва или садња, окопавање, плевљење, проређивање, прихрана итд.) да би постигли бољи принос и квалитет. Овакве ствари је увек једноставније и лакше урадити на малим површинама.
• Радна снага – важно је да произвођач у току процеса производње има што мање трошкова, а то се постиже када највећи део радова заврши сопственим снагама. Ангажовање радне снаге изван газдинства изискује додатна улагања, и смањује сопствену зараду.
• Постизање идеалног склопа и приноса – производња на већим површинама и примена механизације, често изискују садњу биљака на већем међуредном размаку од оптималног за дату врсту. Мањи међуредни простор, већи број редова по јединици површине, као и једноставнија попуна биљака које недостају у редовима, само су неке од предности које пружа производња на мањој површини, и која се углавном обавља уз ручно спровођење мера неге.
• Искоришћавање површина и инфраструктурних капацитета – уколико у конкретним агроеколошким и производним условима извршимо добар избор култура за гајење, може се обезбедити континуиран радни агажман током већег дела године, при чему се уважавају биолошке специфичности врсте. При томе се може обезбедити и оптимална попуњеност капацитета за прераду.
• Природно сушење – код производње на малим површинама, није неопходно велико улагање у капацитете за сушење на самом почетку. Често мала улагања у постојеће објекте или привремена решења, могу на неко време решити питање сушења. При том треба максимално искористити енергију сунца или друге јефтине алтернативне изворе, што ће умањити трошкове производње.
На самом крају можемо закључити да производња лековитог биља на малим површинама укључује једноставност одржавања, могућност прилагођавања условима простора, свежину и квалитет биља, те уштеду простора и ресурса. Такође, можемо имати директу контролу над читавом производњом без потреба за великим инвестицијама.

дип. инж. Зоран Лазаров, ПССС Врање