Ову болест проузрокује гљива Monilinia laxa,a manifestuje се сушењем цветова и гранчица и мрком трулежи плодова.
Највеће штете причињава на вишњи,кајсији и шљиви (мада се јавља и на брескви,нектарини,дуњи а нешто мање на јабуци и крушци) проузрокујући масовно сушење цветова и гранчица што доводи до значајног смањења приноса како у години појаве болести тако и касније уколико се не предузму мере њеног сузбијања.
Епидемиологија: Паразит презимљава у облику мицелија у кори заражених грана, гранчица и мумифицираним плодовима а споре у биљку продиру кроз жиг тучка. Први симптоми јављају се на цветовима који добијају мрку боју а потом се суше и отпадају. У условима повећане влаге на цветовима се јавља мицелија гљиве са репродуктивним органима. Из цвета паразит продире у младаре и гранчице, који бивају прстенасто захваћени, изазивајући њихово сушење.На воћкама слабе виталности може доћи стварања вишегодишњих рак рана.
Болест може захватити и плод у току зрења, транспорта и чувања. Први симптом је појава мрке пеге на покожици плода која се касније шири захватајући цео плод који се временом смежура,трули па мумифицира добијајући чврсту конзистенцију. Овакви плодови често остају у крошњама дрвећа преко зиме и представљају извор заразе за следећу вегетациону сезону.
Сузбијање: Заштита од овог патогена, поред стварања неповољних услова за развој болести (избор терена,густина садње, проветравање и сл.) врши се комбинацијом механичких и хемијских мера. Уклањане заражених грана, гранчица, муифицираних плодова и њихово уништавање је значајна мера у редукцији инфективног потенцијала за предстојећу вегетациону сезону. Хемијска заштита се спроводи најчешће у два наврата и то на почетку цветања и 5-7 дана касније а у случају кишовитог времена и продуженог цветања треба извршити још један третман неколико дана након другог. Овом приликом треба користити препарате регистроване за ову намену као што су: Кubik plus, Chorus, Signum, Dional и сл.
Jovičić Marinko
Jovičić Marinko