GAJENJE ORAHA U INTEZIVNIM ZASADIMA

Орах има дугу традицију гајења у нашим агроеколошким условима, али се то углавном сводило на садњу појединачних стабала на окућницама, поред путева и на мањим парцелама. Последњих година расте интересовање за подизање засада на већим површинама уз примену савремених технологија гајења.

Да би се извршио правилан избор сорти ораха пре подизања засада, одређивања размака садње и избора технологије гајења, неопходно је упознати се са типом плодоношења ораха, при чему је важно нагласити да постоје два основна типа рађања и један прелазни.

1. <u>Терминалном типу плодоношења</u> припадају сорте које рађају само на врховима грана, односно, по ободу круне. Због изражене апикалне доминације и великих размера круне размак приликом садње је већи (80-120 стабала по хектару) и касније ступају у период пуног плодоношења. Најпознатије сорте из ове групе су Франкет, Шејново, сорте из групе Газенхајм, као и домаће селекције (Шампион, Овчар, Тиса, Срем). Орезивање се обавезно обавља ручно и своди се на проређивање због формирања мешовитих пупољака на врховима једногодишњих грана.
2. <u>Прелазни тип </u>– мешовити пупољци су распоређени углавном терминално, али се испод њих формира 1-2 пупољка латерално. Гранање је боље него код прве групе, а удео плодова из латералних мешовитих пупољака је 5-20%.
3. <u>Латералне сорте </u>се одликују бочним типом плодоношења и код њих се род појављује дуж читаве гране, тј. у унутрашњости круне што омогућава да се саде у густом интезивном склопу, при чему је ова стабла неопходно орезивати, да би се гране подмлађивале и обезбедило боље осунчавање и добили крупни плодови.

Гајењем сорти овог типа плодоношења у густом склопу може да се засади и до три пута више садница по хектару (250-300, па чак и до 400) него у класичним засадима са сортама терминалног типа рађања. Апикална доминација код латералних сорти је слаба, а гранање добро, при чему је удео плодова, који се формирају из бочних пупољака 50-90%. То су Чендлер, Туларе, Педро, Лара, Фернор, а од наших селекција Расна и Новосадски касни родни, чија је латерална родност 50-60%

У нашим агроеколошким условима присутна је честа појава позних пролећних мразева, тако да треба бирати оне сорте са латералним типом рађања, који касније крећу са вегетацијом, обично у другој половини априла. Највише се препоручују Чендлер и Лара, а на надморским висинама изад 600 метара и Фернор, који се одликује изузетно касним почетком вегетације. Водеће латералне сорте су самооплодне, али се препоручује 5-10% опрашивача у засаду, као што су Франкет и Расна.

Стабла латералних сорти су слабије бујности и омогућавају густу садњу са размацима 7-8 метара између редова и 4-5 метара у реду (250-350 стабала по хектару). Првих неколико година по садњи обично се избегава резидба, а касније је изводљива и машинска, што омогућава интезивно стварање бочних изданака. Обично се препоручује модификована пирамидална круна, а код сорти оштрих углова гранања и тамо где нема јаких ветрова и котласта круна. У току формирања узгојоног облика спроводе се многи помотехнички захвати-повијање, пинцирање, прстеновање, прикраћивање грана, уклањање сувишних летораста до основе.

Стабла латералних сорти раније пророде, а пуни род дају већ у 7-8 вегетацији након садње, при чему принос може бити 4-5 тона по хектару па и више.

Велимир Станојевић дипл инг

ПССС Чачак