Prihrana p[enice

Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
  • Autor
    Članci
  • #583637
    PSSS Nis
    Učesnik

      Прихрана пшенице је једна од најважнијих агротехничких мера која у великој мери одређује даљи ток вегетације и реализацију планираног приноса.

      Пшеници је приступачни азот (N) неопходан током читавог развића и због тога је обавезна мера ђубрење за прихрану. Најчешће 1/3 азота уносимо у приликом сетве, док остале 2/3 уносимо у фебруару/марту док је пшеница у фази мировања пред влатање.

      Када, колико и са чим прихранити пшеницу, најчешће су постављена питања у овом периоду.

      КАН (кречни амонијум-нитрат 27%N), мађарски КАN (27%N, 7% CаO, 5% МgО) и ова ђубрива представљају физиолошки неутрална ђубрива тј. не закишељавају земљиште. Прихрањивање можемо извршити и ђубривима као што су АN(33%Н), SАN(34%N) и URЕА (46%N) и то су физиолошки кисела ђубрива При томе треба водити рачуна о ниској Ph реакцији овог ђубрива и потенцијално закишељавање земљишта.

      Прва половина фебруара месеца је право време за примену ђубрива URЕА (46% N) а почетак марта за ђубрива КАN (27% N) и АN (33% N).. Колико ђубрива треба применити, то треба да покаже анализа земљишта, уз чињеницу да је за формирање једне тоне приноса неопходно 20-25 кг/ха чистог N. Коришћење Nmin методе је најпоузданији начин за одређивање лакоприступачног азота у земљишту. Према планираном приносу и финасијским могућностима, примена 100-150 кг/ха  ђубрива URЕА је безбедна доза за позитиван биланс N у земљишту.. При томе треба имати у виду да се АN препоручује за све типове земљишта, а КАN за кисела земљишта.

      Препорука је прихрану вршити у две фазе

      Након прве прихране (веће количине од 60 кг/ха чистог N/ха обавезно поделити у два дела, 60:40% ), после 3-4 недеље  приступити другој – корективној прихрани. Односно, оптималне количине N треба да су доступне биљкама у периоду крај бокорења-почетак влатања, јер се тада одређује потенцијал за будући принос. Уколико се целокупна планирана количина ђубрива примени једнократно, недовољно развијене биљке неће моћи да усвоје сав приступачан N. Обилније падавине помериће тај N у дубље слојеве  и неће бити доступан биљкама у критичним фазама развоја.

       

       

    Gledanje 1 članka (od 1 ukupno)
    • Morate biti prijavljeni da biste odgovorili u ovoj temi.