Paprika zauzima značajno mesto u našoj ishrani kao sveža tokom leta i kao prerađena u ostalom periodu godine. Ima je okmo 25 vrsta , ali za nas najveći značaj ima Capsicum annuum koja je jednogodišnja biljka. Ima ih i višegodišnjih.
Ima dva centra porekla i to 1. Južnu i Centralnu Ameriku i 2. Indiju. Ima značajnu količinu vode u sirovoj paprici ito od 82-92%. Od ukupne količine šećera ima 90-98% glukoze, a ostatak je saharoza. U fazi zrelosti paprika dostigne do 40%šećera od ukupne suve materije. Celuloze ima od 10-18 %. U perikarpu paprika sadrži ukupno u odnosu na suvu materiju 16-17% proteina
Mlevena paprika sadrži od 10-14% ulja. U plodu parike najviše ima jabučne i limunske kiseline u relativno malim količinama. Od makroelemenata sadrži kalcijum, natrijum, kalijum fosfor,magnezijum,gvožđe. Od mikroelemenata ima bakar, cink, kobalt, mangan.
Paprika takođe ima vitamina C 100-300 mg/100 gr, Vitamine B1 0,07-0,15 mg/100gr, B2 od 0,04-0,07 mg/100 gr, karotena od 3,00-37,00 mg/100gr.
Mnogi jedu papriku i zbog njene ljutine i ona dolazi od kapsaicina. Kapsaicin se nalazi u žilicama ili boćnim pregradama ploda, a ljutina paprike se izražava u SU jedinicima.
Karotenoidi su bojene materije ploda parike i određuju kvalitet ploda parike.
Podela sortimenta paprike se vrši na sledeći način:
Prema nameni : za svežu i industrijsku preradu. Prema veličini ploda : krupnog i sitnog ploda.Prema vremenu stizanja : rane, srednje rane i kasne i prema obliku ploda na : babure, polubabure, dugačke parike, paradajz parike, feferone i one koje liče na trešnje
Nikoletić Miloš
Nikoletić Miloš