Primena pomotehničkih mera kod stabala kruške

Suviše bujna stabla kruške mogu da počnu redovno i obilno da rađaju ako im se smanji bujnost ali ne oštrom rezidbom. Da bi se to postiglo preporučuje se prstenovanje debla ili ramenih grana . To je odavnina najstariji metod kojim se ubrzava rodnost jako bujnih krušaka, a zasniva se na pojačanom nagomilavanju ugljenih hidrata na delu iznad prstenastih zaseka, čime se uspostavlja fiziološka ravnoteža između ugljenih hidrata i azota i voćka se stimuliše da  formira cvetne pupoljke. To se, u zavisnosti od debljine, radi na deblu ili ramenim granama. Na deblu se, obično na oko desetak santimetara ispod prve ramene grane, ili na ramenim granama pri osnovi, izreže kora u vidu prstena sve do drveta, širine 0,5 -1 cm, što zavisi od prečnika debla, odnosno ramene grane. To se radi u prvoj polovini maja, otprilike na 40 do 45 dana pre početka diferenciranja začetaka cvetnih elemenata za narednu vegetaciju. Bujnost stabala se može umanjiti i mehaničkim stavljanjem metalnih pojaseva na deblo i tako ubrzati rodnost kruške. Oni se obično stavljaju pri dnu debla, posle kretanja vegetacije, a najkasnije do početka maja. Za ovu namenu najpovoljniji su prstenovi od mekog lima ili drugog sličnog materijala. Postavljaju se tako što se prvo zaseku krajevi prstena srazmerno debljini debla, krajevi metalnog pojasa se mehanički spoje, užljebe pa se žicom stegnu na dva mesta, blizu  gornje i donje ivice. Oni otežavaju ili potpuno prekidaju rad elemenata sekundarne kore jer, tokom sekundarnog debljanja debla, urastaju u njega. Na takvim stablima s prstenovima još u toku leta se može uočiti zadebljanje debla iznad pojasa jer hranjljive materije ne mogu u potpunosti da prođu iz krune u korenov sistem, što utiče na smanjenje bujnosti s jedne, i pojačano formiranje cvetnih pupoljaka s druge strane. Pojasevi se skidaju čim se primeti da  počnu da jače urastaju u koru debla. Paranje kore debla i ramenih grana takođe smanjuje bujnost, podstiče sekundarno debljanje i povećava rodnost. Kora se para rano u proleće, obično u aprilu. Radi se oštrim nožem, a kreće se od osnove skeletnih grana pa ide  naniže. Pošto se napravi rez (zasek) dug 30 do 40 cm, nož se podigne, prekine paranje, pa posle dva do tri  santimetra nastavi, ali se ne produžava u istom pravcu već se „skrene“ levo ili desno od prvog zasečenog reda i tako sve do korenovog vrata. S severne strane debla, kao i s gornje strane ramenih grana, koru ne treba parati jer će teže zarasti.  Savijanjem grana takođe se može smanjiti  bujnost i podstaći rodnost. Ovo se radi tako što se prvo veće i jače, a zatim slabije i tanje grane povijaju i vezuju za susedne niže. Deblje se savijaju najčešće pomoću težeg kamenja, koje se priveže za granu konopcem, žicom ili se ova pomotehnička mera obavlja drugim pomoćnim specijalnim sredstvima poput kuka od tvrde plastike, a slabije bujne vezivanjem za bujnije donje grane, uz pomoć čačkalica itd. Savijanjem grana postiže se isti efekat kao i primenom prethodno preporučenh mera. Kruške često ne daju kvalitetan a i obilan rod jer su stabla iznurena. Zna se da skoro sve plemenite savremene sorte krušaka imaju veliki potencijal rađanja, samo ako se redovno đubre, dobro neguju, pravilno i pravovremeno štite od bolesti i štetočina. Ali ako sve to, ili samo jedna karika u tom lancu izostane, ako se pri agrohemijskoj analizi zemljišta utvrdi da nema dovoljno hraniva, ako  voćke oštete,  mraz, grad,  nastane višemesečna suša, voćke će prestati da rađaju. To ne znači da takve voćke valja odmah iskrčiti. Da bi opet mogle obilno da rađaju, treba im povratiti snagu. To se postiže obilnim đubrenjem stajnjakom i mineralnim đubrivima, unositi količine i formulacije na osnovu kontrole plodnosti, primenjivati savete i preporuke o  pravilnom održavanju zemljišta, rezidbi i pravovremenoj zaštiti od bolesti i štetočina.