Virusna oboljenja pšenice

Sa nicanjem i razvojem listova pšenice, a u vremenskim uslovima sa visokim dnevnim temperaturama i odsustvom padavina javljaju se povećane brojnosti štetočina. Ove štetočine prvo naseljavaju ranije rokove setve i ranije ponikle useve strnih žita. Pored direktnih šteta koje prouzrokuju usled ishrane, cikade i vaši su vektori fitopatogenih virusa.

Virus patuljavosti pšenice (Wheat dwarf virus, WDV) na zaraženim biljkama pšenice izaziva promene na listovima u vidu žućenja i nekroze listova. Takođe se uočava patuljavost biljaka, izostajanje klasanja. Rezrevoari virusa u prirodi su različite vrste trava poput Lolium spp. Ovaj virus se ne prenosi semenom, biljnim sokovima ili zemljištem. Vektor virusa je cikada Psammotettix alienus. Virus se ne prenosi na potomstvo cikade.

Biljne vaši Rhopalosiphon padi, R.maidis, Sitobion avenae i dr., prenosioci su virusa žute patuljavosti ječma (Barley yellow dwarf virus, BYDW). Pored pšenice njegovi domaćini su i druge gajene i korovske biljke familije Poaceae. I ovaj virus se ne prenosi biljnim sokovima i semenom. Simptomi su u vidu pojave žutila, crvenila, lomljivosti lišća, zaostajanja biljaka u porastu, kržljivosti. Takođe, izostaje klasanje ili je redukovana veličina zrna. Obično su ugrožene parcele u optimalnim, ranijim rokovima setve, koje imaju povoljne uslove za početni rast i razvoj i na kojima se krajem oktobra i početkom novembra registruje prisustvo insekata (vaši, cikada) i ukoliko se za setvu koristi seme koje nije tretirano insekticidima.

Mere kontrole podrazumevaju suzbijanje cikade i vaši vektora ovih virusa. Iz tog razloga neophodno je praćenje stanja na parcelama sa nicanjem useva o pojavi i prisustvu ovih insekata. Ukoliko se registruje prisustvo na nivou praga štetenosti (na 10% biljaka), potrebno je primeniti hemijske mere zaštite nekim od registrovanih insekticida.

Na parcelama gde se ne sprovedu hemijske mere zaštite u cilju suzbijanja ovih štetočina, može se očekivati pojava viroza, što se može odraziti na prinos. Takođe, preporučuje se i uništavanje zaraženih biljaka, korovskih biljaka domaćina virusa i uništavanje žetvenih ostataka. Loša higijena polja, pre svega zakorovljenost i nezaoravanje žetvenih ostataka, omogućavaju ishranu ovih štetočina tokom leta i povećavaju brojnost vektora virusa, koji u jesen sa korova, prelaze na novonikle useve strnih žita.

Virus crtičastog mozaika pšenice (Wheat streak mosaic virus, WSMV) prenosi grinja Aceria tosichella. Do infekcije ozimih useva najčešće dolazi u jesenjem periodu, a tokom proleća širenje virusa zavisi od uspešnosti prezimljavanja vektora i prisustva i blizine izvora zaraze (samoniklih biljaka ili korova). Ovaj virus se može preneti i semenom. Stepen prenošenja virusa semenom je nizak i kreće se od 0,5 – 1,5 %, ali može imati veliki značaj jer se na taj način unosi virus u usev u početnim fazama razvoja biljaka i predstavlja izvor inokuluma za dalje širenje. Prenosi se i sokom zaraženih biljaka. Zaražene biljke su žbunaste, zakržljale. Javljaju se hlorotične pruge na listovima, sušenje i propadanje listova, sterilnost biljaka, slabije nalivanje zrna. Zaostajanje biljaka u porastu izraženije je u slučaju ranih infekcija.

Mere kontrole podrazumevaju setvu zdravog semena, uništavanje korovskih biljaka domaćina iz porodice trava i samoniklih biljaka pšenice, ječma, ovsa, raži. Kasnija jesenja setva ozimih useva doprinosi smanjenju šteta posebno u vremenskim uslovima sa visokim dnevnim temperaturama i odsustvom padavina.

Dušan Mladenović dipl. inž. zaštite bilja