Rezidba jabučastih vrsta voćaka-Tonić Dejan
Rezidba je jedna od najznačajnijih i najkompleksnijih pomotehničkih mera, kojom se uspostavlja ravnoteža između rasta i rodnosti kod voćaka. Greške nastale prilikom rezidbe dovode do trajnog smanjenja prinosa. Cilj rezidbe je da se obezbedi dobar vegetativni porast, rana i redovna rodnost i dobar kvalitet ploda. Rezidba može da se izvodi u periodu zimskog mirovanja, takozvana zimska rezidba ili rezidba na zrelo i u periodu vegetacije, koja se još zove i letnja rezidba ili rezidba na zeleno.
Pravilo je da najniže grane u kruni budu najduže, a da se dalje idući prema vrhu, njihova dužina postepeno smanjuje tako da kruna ima kupast oblik.
Svaka voćna vrsta podrazumeva određene specifičnosti u pogledu rezidbe, pa tako rezidbu voćaka treba prilagoditi biološkim osobenostima vrste, sorte, podloge i ekološkim uslovima. Postoje značajne razlike u načinu same rezidbe između jabučastih i koštičavih vrsta voćaka.
Postoje razlike u rodnim grančicama, odnosno u građi i položaju generativnih pupoljaka na njima. Kod jabučastih vrsta voćaka generativni pupoljak se obrazuju na vrhovima rodnih grančica, dok su vegetativni pupoljci raspoređeni bočno na grančicama. One mogu biti kratke (naborite i krute rodne grančice) i duge (vite rodne grančice). U savremenim zasadima jabuke i kruške gustog sklopa mora se vršiti redovna zamena starog rodnog drveta sa mladim rodnim drvetom. Bočne grane koje na sebi nose staro rodno drvo se ne smeju uklanjati do osnove, već se uklanjaju kosim rezom na “čep” kako bi iz njih izbili novi mladari (za zamenu) na kojima će se vremenom formirati rodni pupoljci. Takođe i svi bujni letorasti koji rastu pod oštrim uglom se uklanjaju kosim rezom na “čep’” kako bi iz njih izbili novi mladari koji će biti manje bujni i imati otvoren ugao rasta. Pored toga, obavezno se mora izvršiti i izolacija provodnice, uklanjanjem konkurentnih letorasta, čime se podstiče njeno bolje obrastanje poluskeletnim granama.
PSS Prokuplje
Tonić Dejan
Tonić Dejan
Tonić Dejan