U voćarskoj proizvodnji najviše se koriste kompleksna đubriva koja se sastoje od dva ili više hranljivih elemenata. Fosforna i kalijumova đubriva se unose u zemljište tokom mirovanja vegetacije. Što se sadržaj azota u kompleksnim đubrivima povećava, to im se primena pomera ka početku vegetacije.
Usvajanje i potreba za biljnim hranivima zavisi od više faktora poput voćne vrste, starosti, rodnosti, vrste zemljišta, snabdevenosti zemljišta biljnim hranivima, klimatskim uslovima, količini i kvalitetu planiranog prinosa, intenzivnosti gajenja.
Voćke na vegetativnim podlogama treba đubriti većim dozama od onih na generativnim. Starije zasade treba đubriti dosta intenzivnije nego mlađe, posebno azotnim đubrivima. Povećanjem prinosa rastu i potrebe za hranivima. Iznurena stabla, oštećena gradom ili bolestima i štetočinama obilnije se đubre nego zdrava. Voćnjaci zasnovani u sistemu guste sadnje traže znatno veće količine hranljivih elemenata nego voćke gajene u klasičnom sistemu. Zavisno od načina održavanja zemljišta, potrebne količine đubriva mogu da se povećaju ili smanje. Ukoliko je međuredni prostor u voćnjaku zatravljen, potrebne su veće količine đubriva nego ako se zemljište održava u vidu jalovog ugara. Ako se voćnjak navodnjava bilo kojim načinom, potrebna količina azotnih đubriva mora da se unosi u više navrata da ne bi došlo do njihovog ispiranja. Zemljišta lakšeg mehaničkog sastava đubre se većim količinama i u više navrata, za razliku od zemljišta težeg mehaničkog sastava. Za hemijski siromašnija zemljišta potrebne su veće količine hraniva nego za ona koja su plodnija – u ovom slučaju obavlja se i delimična popravka tih zemljišta.
Poljoprivredna savetodavna i stručna služba Kraljevo
Mirjana Ostojić
Ostojić Mirjana
Ostojić Mirjana