Bilans stanja

Bilans stanja
Bilans stanja pokazuje finansijsko stanje poljoprivrednog gazdinstva u određenom vremenskom trenutku. To je “snimak” onoga što preduzeće poseduje, šta duguje i osnovnog kapitala koji vlasnici imaju na poljoprivrednom gazdinstvu.
Bilans stanja je sistematski spisak imovine poljoprivrednog gazdinstva (zemljište, oprema, zgrade) i obaveza poljoprivrednog gazdinstva (šta duguje drugima) izražene u vrednosti (dinarima). Kada se od vrednosti sve imovine oduzme vrednost svih obaveza, dobija se vlasnički kapital ili vrednost poljoprivrednog gazdinstva.
Bilans stanja odnosi se na određeni vremenski trenutak jer se imovina i obaveze konstantno menjaju. Zato se u svakom dobrom bilansu stanja uvek navodi datum procene
Bilansom stanja odgovara se na sledeća pitanja:
Šta POSEDUJETE? Šta je imovina poljoprivrednog gazdinstva?
Šta DUGUJETE? Koje su obaveze poljoprivrednog gazdinstva?
Obaveze je obično prilično lako proceniti – to je jednostavno suma koju poljoprivredno gazdinstvo duguje kreditoru. Imovina se ne proračunava tako lako. Postoje dva osnovna načina procenjivanja imovine: tržišna vrednost i modifikovani troškovi. Kod tržišne vrednosti procenjuje se koliko bi neko sredstvo vredelo kada bi se prodalo drugoj strani dok se kod pristupa modifikovanih troškova procenjuje to sredstvo prilikom kupovine manje amortizacija (promena vrednosti sredstva usled upotrebe, starosti, zastarelosti). U našem radu mi ćemo koristiti tržišnu vrednost za procenjivanje imovine.
Sastavljanje Bilansa stanja omogućava vlasniku poljoprivrednog gazdinstva da se koncentriše na svu imovinu i obaveze kako bi se sagledalo stanje poljoprivrednog gazdinstva u određenom vremenskom trenutku. Bilans stanja pokazuje dve ključne karakteristike poljoprivrednog gazdinstva: njegovu likvidnost i njegovu solventnost. Likvidnost pokazuje sposobnost gazdinstva da podmiri svoje obaveze koje će dospeti sledeće godine. Solventnost je sposobnost gazdinstva da otplati sva svoja dugovanja ukoliko prestane sa radom. Važno je da gazdinstvo bude i likvidno i solventno.
Imovina i obaveze dele se na tekuće (kratkoročne) i dugoročne. Kratkoročna imovina je ona koja se lako može pretvoriti u gotov novac u roku od 12 meseci. Kratkoročne obaveze su one otplate dugovanja (glavnice i kamate) koje se moraju izvršiti tokom sledećih 12 meseci kao i sve ostala dugovanja koja se moraju otplatiti tokom sledecih 12 meseci (npr. Obaveze prema dobavljačima). Spisak kratkoročne imovine navodi se u gornjem levom delu bilansa stanja, dok se spisak kratkoročnih obaveza navodi u gornjem desnom delu. Vlasnički kapital je u donjem desnom delu bilansa stanja. Ovo je standardni način predstavljanja bilansa stanja – opšte prihvaćen u celom svetu. Ukupna imovina mora da bude jednak zbiru ukupnih obavezea i vlasničkog kapitala.
Kratkoročna imovina podrazumeva gotov novac, ušteđevinu, useve u skladištu (već požnjeveni), stoka namenjena prodaji kao i ona koja se tovi radi klanja, troškovi koji su avansno plaćeni i td. Sve ove stavke se lako mogu pretvoriti u gotov novac koji se može koristiti za plaćanje tekućih obaveza.
Dugotrajna imovina predstavlja onu imovinu čiji je korisni vek trajanja više od godinu dana. Takva imovina obuhvata zemljište, zgrade, mehanizaciju, opremu, priplodnu stoku i vlasništvo nad drugim preduzećima koja su u tesnom vlasništvu (vlasnički udeo ne može se lako prodati). Ukoliko poljoprivredni proizvođač treba da proda dugotrajnu imovinu, obim preduzeća će se smanjiti i poslovanje će biti suštinski drugačije. Dobar upravnik ne želi da proda dugotrajnu imovinu da bi podmirio tekuće obaveze. Ukoliko se dugotrajna imovina prodaje, ona treba da se prodaje zato što je upravnik doneo svesnu odluku da smanji obim poljoprivrednog gazdinstva.
Kratkoročne obaveze su finansijske obaveze koje farma mora da isplati tokom sledećih 12 meseci. One obuhvataju neplaćene račune dobavljačima inputa (za seme, đubrivo, hemikalije, itd.), kamatu koja se akumulirala na dugovima, porez na svojinu i druge poreze koji moraju da se plate, operativne zajmove (kratkoročne zajmove koji se koriste za nabavku inputa za useve koji se otplaćuju kada se izvrši žetva useva), i glavnicu na dugoročni zajam kaja dospeva u roku od 12 meseci. Dobrom upravniku ove informacije o tekućim obavezama su potrebne da predvidi potrebe za gotovim novcem za poljoprivredno gazdinstvo u sledećoj godini. Ako tekuća (kratkoročna) imovina ne može da pokrije tekuće (kratkoročne) obaveze, poljoprivrednik mora da planira način da podmiri ove obaveze (pozajmljivanjem ili drugim sredstvima da stvori gotov novac.
Dugotrajne obaveze su jednostavno one dužničke obaveze koje ne dospevaju u roku od sledećih 12 meseci. Takve obaveze bi obuhvatale zajmove za zemljište, mehanizaciju, opremu, priplodnu stoku, kuće na poljoprivrednom gazdinstvu, itd.
Koriscen materijal Instituta za primenu nauke u poljoprivredi Beograd
Goran Pavlovic, PSSS Smederevo