Zaštita šljive od nepovoljnih biotičkih činilaca

Šljiva je izložena uticaju raznih nepovoljnih činilaca (biotičkih i abiotičkih)  a kada su u pitanju biotički faktori osim prouzrokovača bolesti, štetočina i korova značajne štete mogu naneti glodari i divljač.

Zečevi nanose štetu u mladim šljivarima tako što gule koru sa debla i odsecaju bočne grane. Ukoliko u blizini ima  drugih voćnih zasada naročito  jabuke ili kruške pre će one biti izložene napadu  jer šljiva u kori sadrži gorki alkaloid amigdalin, koji odbija zečeve. Ali kada je jaka zima naročito sa snežnim padavinama i na stablima šljive zečevi mogu napraviti znalčajna oštećenja. Najjeftiniji metod zaštite je uvijanje debla nekim zaštitnim matrijalom kao što su mrežaste vreće, on se spiralno zamotava oko debla  idući odozdo nagore i pričvrsti se kanapom ili heftalicom da ne spadne. U proleće se zaštitni materijal mora skinuti sa debla i nikako ne koristiti polietilensku foliju jer ispod nje dolazi do kondenzacije vode. Kvalitetnija aštita je pomoću posebnih mrežica od plastičnih materijala ili žice. One se mogu ostaviti više godina na deblu jer se šire povećavanjem prečnika debla. Ovo je skuplji metod ali dosta efikasan. Naravno zaštita debla od glodara može se izvesti i upotrebom hemijskih sredstava ili repelenata.

Poljski miševi i voluharice pojedinih godina nanose prilične štete mladim stablima šljive ili utrapljenim sadnicama u rastilu. Oni se vrlo brzo razmnožavaju i rastu, glođu koru korena što izaziva žućenje lišća a u slučaju većeg oštećenja može doći i do sušenja stabala. Miševi prave u zemlji kanale sa otvorima na površini. Pogoduje im ledina i neobrađeno zemljište a naročito primena malčiranja u redovima. U zaštiti se uglavnom primenjuju hemijske mere borbe tj. postavljanje otrovnih mamaka. Oni se prave mešavinom hrane (recimo zrna pšenice) i nekog otrova- rodenticida. U otvor kanala se stavlja po jedna kašika ovakvog mamka i rupa se zatrpa zemljom.

Srne i jeleni oštete voćke tako što ogule koru sa debla rogovima ili obrste vrhove letorasta ili pri prolazu polome mlade sadnice. Svakako je najbolje postaviti ogradu od pletene žice sa jednim redom bodljikave žice na vrhu , one su trajašne ali i dosta skupe.

Obnova oštećenih stabala je teška i različite uspešnosti  zavisno od stepena i mesta oštećenja. Manja oštećenja je dovoljno premazati kalem voskom ali veća oštećenja  recimo  oguljena kora oko čitavog debla širine par centimetara dovode često do sušenja stabala.

Korišćena literatura  Šljiva, autor Prof. dr Dragan Milatović

PSSS Jagodina,  Vesna Vasić