Osiguranje voća, vinograda i ostalih biljnih kultura

Poslednjih godina svedoci smo sve veće pojave elementarnih nepogoda u periodu vegetacije, naročito grada i olujnog vetra. Nevreme je u stanju da za samo nekoliko minuta prepolovi prinos a u većini slučajeva dovodi i do totalnih šteta. Naročito se to odnosi na voćarske i vinogradarske vrste čiji plodovi i nakon pojava sitnijeg i kraćeg grada oštećuje površinu plodova koji kasnije nemaju punu ekonomsku vrednost odnosno moraju da se prodaju za industrijsku upotrebu po nižoj ceni ili trule i propadaju. Sve to dovodi do smanjene isplativosti proizvodnje ili do negativne kalkulacije. Protiv elementarnih nepogoda postoji više mogućnosti da se proizvođači zaštite (protiv gradne mreže, anti frost sistemi, mreže za zasenu….) ali je jedan od efikasnijih OSIGURANJE USEVA. Prema kalkulaciji, osiguravajućih kuća, za osiguranje kultura treba izdvojiti 2-5% vrednosti proizvodnje. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije ja pojedine okruge, uključujući i Mačvanski, povećalo subvencije na 70%. Pojedine lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati u agroroku, odnosno posle ubiranja useva, a da se prilikom kupovine polise plati samo 5% na ime poreza. Sve to čini da OSIGURANJE USEVA, treba da postane uobičajeno skoro i obavezno. Međutim situacija na terenu je drugačija i većina proizvođača ne osigurava useve iz razloga što ili nemaju poverenja u osiguravajuće kuće ili veruju da neće baš njihove useve zadesiti elementarna nepogoda. Postoje razne vrste polisa odnoso određivanja premije osiguranja. To zavisi od ugovorenih rizika osiguranja, koji mogu biti osnovini (grad, požar, grom) i dopunski (oluja, poplava, prolećni mraz i zimsko izmrzavanje), zavisi da li se osigurava samo količina ploda ili i kvalitet. Pre svega svaki proizvođač treba prvo dobro da se upozna sa uslovima osiguranja i da jasno definiše prava i obaveze sa prodavcem polise. Smatram, a savetujem sve proizvođače, da bez obzira na visinu podsticaja, koja je veoma značajna, obavezno treba osigurati svoju proizvodnju, jer kada se desi i nastane šteta gubici su veliki. Smatram da sa povećanjem i omasovljenjem osiguranja poljoprivredne proizvodnje, sama premija osiguranja će biti jeftinija. Ovo mi potvrđuje i saznanje, od kolega iz Slovenije, da njihovi proizvođači voća redovno osiguravaju svoje voćnjake od grada iako skoro svi poseduju protivgradne mreže. Na moje pitanje, zašto to rade kada imaju fizičku zaštitu, objasnili su mi da zbog smanjenog rizika premije su jeftine a dese se ekstremne nepogode (oluje i sl.) gde dolazi do oštećenja plodova i zasada, tako da osiguranje pokriva nastale štete. Sve u svemu mišljenja sam i siguran sam da poljoprivrednu proizvodnju treba osigurati. Na proizvođaču je da odabere vrstu polise i osiguravajuću kuću.