Uticaj makro elemenata na biljke

Биљке често показују упадљиве симптоме обољења чији узрочници нису инфективне природе. Један од значајнијих узрочника таквих обољења је недостатак или вишак храњивих материја.

Недостаци значајних минералних елемената у исхрани су међу најзаступљенијим неинфективним узрочницима болести биљака. Они се неповољно одражавају на развој корена и надземних делова биљака и на њихово плодоношењ

Азот је конститутивни елемент тако значајних једињења као што су хлорофил, хормони, аминокиселине, протеини укључујући ензиме и витамине. У недостатку азота биљке имају успорен раст, младари су танки и скраћени, расту усправно. Лишће је ситније. Такође, са старењем добија наранџасто-црвену боју. Честе су и некрозе по ободу старијег лишћа. Код већег недостатка азота однос коренског дела према надземном изданку је поремећен. Такође, смањена је акумулација шећера који тада представља ограничавајући фактор у процесу дисања биљака. Цветање биљака је у значајној мери редуковано. Код трава и житарица које пате од недостатка азота јавља се слабије бокорење, на стабљикама појава црвенкастих пруга, док су им класови ситни, зрна непотпуно развијена.

Симптоми се могу ублажити па и отклонити уношењем у земљиште азотних ђубрива и фолијарном прихраном.

Са вишком азота биљке су бујније са крупнијим и сочнијим лишћем. Повећава се паренхим на рачун склеренхима због чега су ткива сунђераста, мекша и осетљивија на разне болести и механичке повреде. У годинама са чешћим и јаким кишама, првенствено олујним, биљке су подложне полегању, њихов корен је краћи и дебљи, а у случају суше су мање отпорне. Вегетација се продужује, а може доћи и до промене квалитета плодова због накупљања азотних једињења на рачун беланчевинастих. Вишак азота у виду амонијака изазива код биљака појаву токсичности , па чак и некрозу зељастих делова.

Биљке које пате од дефицита фосфора се могу лако препознати по боји листова, који су тамно до загасито зелене и црвенкасте боје услед повећане синтезе антоцијана. Вишак фосфора у биљкама се ретко јавља пошто се његови јони у земљишту брзо вежу.

Калијум је елемент који је веома битан за водни режим биљака јер снижава коефицијент транспирације. Значајан је и као катализатор посебно у редукцији нитрата и у процесима превођења скроба у шећер. Има значајну улогу у процесу фотосинтезе и у великој мери доприноси повећаним активностима камбијума.Недостатка калијума у земљишту је честа појава. Манифестује се жутилом лишћа, посебно по ободу. Код воћа – јабуке јавља се изумирање обода листова, таласавост и коврџање листова и на крају, њихово сушење и опадање. Недостатак калијума се може релативно лако решити додавањем у земљиште већих количина ђубрива у виду калијумових соли.

У природи су ретке појаве вишка калијума, а ако се то деси тада долази до недостатка kaлцијума и магнезијума.