Sadnja jagode

Jagoda je jedina zeljasta voćna vrsta i ima specifičnu tehnologiju podizanja zasada i gajenja. Optimalno vreme sadnje jagode u našim uslovima je od sredine juna do sredine avgusta. Što je nadmorska visina veća i što je sadni materijal lošiji (živići manje bujnosti), sadnja se mora obaviti ranije. Sadnja je moguća i u toku jeseni (septembar-oktobar), ali samo sa dobro razvijenim živićima (kategorije A++ ili kontejnerski) i u zaštićenom
prostoru. U suprotnom se rizikuje izmrzavanje preko zime, ali i značajan podbačaj roda na proleće. Prolećna sadnja jednorodnih sorti jagode nije preporučljiva. U tom slučaju imamo mali rod u godini sadnje i veći rod, ali lošijeg kvaliteta, naredne godine. Stalnorađajuće sorte se sade na proleće da bi dale svoj rod u toku letnjih i jesenjih meseci. Pre sadnje, živiće je potrebno pripremiti. Poželjno je potopiti ih u vodu do 24 sata,
a zatim 10–15 minuta i u rastvor nekog fungicida da bi se biljke osvežile i da bismo uništili patogene koji se tokom čuvanja mogu razviti na oslabljenim živićima. Korenov sistem se prekrati za jednu trećinu, a potpuno se uklone oni korenovi koji su oštećeni zajedno sa uvenulim lišćem. Kod nekih načina sadnje, korenov sistem se prekraćuje pri samoj sadnji. Jagode se najčešće sade ručno. Ručna sadnja može biti sadnja račvastom
sadiljkom, u brazdice, ili sadnja pomoću ašova i motike. Sadnja račvastom sadiljkom je danas dominantan način sadnje, primenjuje na dobro pripremljenom i umereno vlažnom zemljištu, najčešće na bankovima prekrivenim folijom. Račvom na sadiljci se uhvati korenov sistem biljke, utisne se u zemljište, naglim trzajem se korenov sistem (do 1/3 dužene) preseče, sadiljka se izvadi, a zatim se zemljište oko živića utisne.
Najvažniji momenat pri sadnji živića je postavljanje sadnice na odgovarajuću dubinu. Sadnica mora biti posađena tako da centralni pupoljak bude tik iznad površine zemljišta. Drugi momenat je da se biljkama obezbedi dovoljna količina vode od momenta sadnje nadalje.