UPOTREBE ĐUBRIVA

Načina đubrenja i to:

• Redovno đubrenje,
• Meliorativno đubrenje,
• Dopunsko đubrenje.

Redovnim đubrenjem se održava optimalno stanje za jednogodišnje potrebe gajene biljke. Ovo đubrenje se izvodi na osnovu zahteva biljaka, zemljišnih i klimatskih uslova gde se mogu primeniti sve vrste đubriva (organska, mineralna, organomineralna i mikrobiološka).

Redovno đubrenje se može izvesti  u različitim rokovima, bilo pre izvedene setve – sadnje ili u samoj vegetaciji . Prema izvedenom vremenu đubrenja  razlikuju se sledeća đubrenja:

• Đubrenje u osnovnoj pripremi zemljišta,
• Đubrenje u predsetvenoj pripremi zemljišta,
• Startno đubrenje (u setvi),
• Đubrenje prihranjivanjem (dopunsko u vegetaciji).

Sve nabrojane načine đubrenja karakteriše dubina njihove aplikacije u rizofernom sloju zemljišta.

Pri đubrenju u osnovnoj obradu, u slučaju zaoravanja većih količina žetvenih ostataka i nerazloženih organskih đubriva se preporučuje pored PK dodavanje izvesne količine azotnih đubriva (30-50kg N/ha), zbog smanjenja odnosa C/N u zemljištu, odnosno intenziviranje mineralizacije organske materije.

Ovaj način đubrenja se sprovodi u kasnim letnjim, jesenjim i zimskim mesecima a kod erodibilnih zemljišta rano u proleće.

Predsetveno đubrivo podrazumeva unošenje celokupne količine ili dela đubriva, pre predsetvene pripreme zemljišta.

Đubrenje u neposrednoj blizini posejanog semena (hraniva čiji sadržaj mali i slabo su pokretljiva u ranim fazama vegetacije) se naziva startno đubrenje. Startnim đubrenjem  se najviše unosi 1/4 do 1/3 potreba.

Dopunsko đubrenje je đubrenje u vegetaciji, njime se najčešće unose mobilni oblici hraniva. Dopunsko (ili prihranjivanje) đubrenje zavisi od klime, uslova zemljišta, vrši se u jednom, dva ili više navrata. Najčešće se obavlja površinskom primenom čvrstih i tečnih đubriva ili njihovom inkoporacijom u zemljište korišćenjem aplikatora.

Pored čvrstih đubriva za ovo prihranjivanje se koriste i tečna mineralna đubriva, folijarno koje se može kombinovati sa primenom pesticida (vodeći računa o kompatibilnosti).

Savremeni vid dopunske a u nekim slučajevima potpune ishrane biljaka, primenom đubriva u vegetaciji izvodi se istovremeno sa navodnjavanjem i naziva se fertirigacija.

Meliorativno đubrenje se najčešće izvodi kod manje plodnih zemljištau cilju povećavanja produktivnosti zemljišta. Meliorativno đubrenje se izvodi kako organskim tako i mineralnim đubrivima. Organskim đubrivima se prevashodno radi u cilju povećavanja organske materije (humusa) i delimično obogaćivanje zemljišta biljnim hranivima koje se naziva humizacija. Ukoliko je smanjena ph vrednost zemljišta pa se mora upotrebljavati  Ca ili Ca – Mg đubriva, ta mera se naziva kalcizacija.

Povećanje sadržaja lako pristupnog fosfora (od vrlo niskog do optimalnog nivoa u zemljištu) vrši se odgovarajućim fosfornim đubrivima (mleveni sirovi fosfat, koncentrovani superfosfat itd) nosi naziv fosfatizacija.

Povećanje pristupnog kalijuma radi prevođenja zemljišta iz kategorije siromašnog u optimalni nivo obavlja se najčešće koncentrovanim KCL-om i naziva se kalinizacija.