Šupljikavost lišća koštičavih voćnih vrsta

Veoma značajna bolest koštičavih voćnih vrsta. Simptomi bolesti ispoljavaju se na različitim biljnim organima u  zavisnosti od voćne vrste.  Kod  trešnje, višnje i šljive bolest se javlja na  lišću i mladarima,  dok kod breskve i kajsije su napadnuti plodovi i mladari.

Simptomi na lišću javljaju se u proleće u vidu crvenkastih tačkica koje se šire u veće kružne pege sa nekrotičnim centrom i crvenkastom  ivicom. Nekrotična oblast vremenom se odvaja od lisne mase i ispada pri čemu nastaju rupice zbog kojih  je bolest i dobila ime. Na mladarima se u početku javljaju pege slične kao i na lišću. Mladar najčešće i dalje raste, a u okviru pega stvara se ulegnuće ispod koga tkivo nekrotira, puca i nastaju  rak rane iz kojih se luči smola. Slične simptome na mladarima izazivaju i neke druge fitopatogene gljive pa treba obratiti pažnju prilikom determinacije oboljenja. Na plodovima breskve i kajsije dok su još mladi javljaju se tamnocrvene pege u okviru kojih, sa porastom plodova, nastaju kraste  mrkocrvene boje zbog čega plodovi  gube tržišnu vrednost.

Gljiva prezimljava na mladarima u rak ranama i u pupoljcima.  Na temperaturi  iznad 6˚C i relativne vlage iznad 70% dolazi do sporulacije, a infekcije se mogu ostvariti i na nižim temperaturama  3-4˚C. U pogledu nastajanja infekcija i širenja parazita najvažnija su dva perioda jesenji i prolećni, jer ako su povoljni vremenski uslovi,  infekcije  i širenje  zaraze moguće je od proleća do pozne jeseni.  U jesen posle opadanja lišća dolazi do infekcije mladara, dok u proleće parazit inficira lišće i plodove. Zbog nižih temperatura  u jesen, inkubacioni period traje duže 15-20 dana, dok u proleće pri optimalnoj temperaturi traje 5-6 dana.

Suzbijanje ove bolesti počinje u jesen uklanjanjem zaraženih grančica, rezidbom, i njihovo spaljivanje. Pored mehaničkih, u suzbijanju ove bolesti neophodne su i hemijske mere borbe. Standardna preporuka je da se tretiranje izvodi kada opadne veći deo lišća, kako bi  kvalitetno oprskali grane, grančice i stablo. To pravilo treba korigovati ako u jesen kada počne opadanje lišća,  nastavi toplo i vlažno vreme. U tom slučaju, prskanje obaviti kada počne opadanje lišća jer čim opadne 5-10% lišća već ima dovoljno ranica da se preko njih ostvari infekcija dovoljno jaka da prouzrokuje štete na voćkama. Ukoliko se oduži period toplog i vlažnog vremena prskanje ponoviti kada opadne veći deo lišća, naročito u zasadima gde je prisutna smolotočina i drugi simptomi propadanja tkiva. Tretiranje  treba obaviti fungicidima na bazi bakra.

Anđela Protić, dipl ing.

PSSS Čačak